Mathai 13
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te hnin ah Jesuh tah im lamloh cet tih tuili kaengah ngol.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Te vaengah hlangping rhoek tah anih taengah muep tingtun uh. Te dongah amah tah lawng khuiah ngol hamla kun. Tedae hlangping tah tuikaeng ah boeih pai.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3Te phoeiah amih taengah nuettahnah neh muep a thui tih, “ Cangti aka haeh tah cangti haeh la cet ne ,
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4Cangti a haeh vaengah a ngen te longpuei ah tla. Te dongah vaa loh a paan tih a kueh .
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Angen tah lungrhong dongah tla tih, laimen muep a om pawt dongah tlek poe. Tedae laimen a dung la aom moenih .
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6A yung a om pawt dongah khomik ha thoeng vaengah tah a kaeng tih koh .
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Angen tah hling khuiah tla tih hling te a rhoeng vaengah tah cang te a huep .
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Tedae a ngen tah lai then dongah tla tih a thaih, a ngen yakhat, a ngen sawmrhuk, a ngen tah sawmthum la thaii .
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Hna aka khueh loh ya saeh,” a ti nah.
9Ко има уши да чује нека чује.
10Te phoeiah hnukbang rhoek loh a paan uh tih, “Balae tih nuettahnah neh amih na voek?,” a ti na uh.
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Jesuh loh amih te a doo tih, “ Vaan ram kah olhuep ming sak ham nangmih taengah m'paek coeng dae te rhoek taengah a paek moenih .
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Aka khueh te tah a paek thil vetih a coih pah ni. Tedae aka khueh pawt te a khueh duen pataeng te a taeng lamkah loh a lat pah ni .
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Te dongah ni amih taengah nuettahnah neh ka thui pah. A hmuh uh dae hmat uh pawh. A hnatun uh dae ya uh pawt tih hmuhming uh pawh .
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14Te dongah Isaiah kah tonghma ol te amihtaengah , ' Hnavue neh na yaak uh vetih na hmuhming uh loengloeng mahpawh. Na hmuh tah na hmuh uh vetih na hmat uh loengloeng mahpawh .
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15Pilnam kah thinko he tah a talh pah coeng. Te dongah hna neh a hnatun uh tloel tih a mik khaw a him uh. A mik neh a hmuh uh tih, hna neh a yaak uh, a thinko neh hmuhming uh tih ha bal uh koinih amih te ka hoeih sak ni,” a ti te soep coeng .
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Tedae nangmih kah mik loh a hmuh tih na hna loh a yaak dongah a yoethen .
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17Rhep kan thui, tonghma rhoek boeih neh hlang dueng rhoek loh na hmuh uh te hmuh a hue uh dae hmu uh pawh, na yaak uh te yaak ham akhaw a yaak uh moenih .
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18“Te dongah nangmih loh cangti aka tuh kah nuettahnah he hnatun uh .
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19Ram kah olka te a yaak dae aka hmuhming pawt boeih tah, rhaithae loh ha pawk atah a thinko ah tuh tangtae a poel a yoe pah. Te tah longpuei kah a haeh coeng te ni .
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20Lungrhong sokah a haeh te tah ol te a yaak vaengah omngaihnah neh tlek aka doe ni .
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21Tedae a khuiah a yung a khueh pawt dongah kolkalh ni a om. Tedae olka kongah hnaemtaeknah neh phacipphabaem a om vaengah voeng a khah .
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22Hling laklikah a tuh tah ol te aka ya la om dae dilai kah mawntangnah neh khuehtawn kah hmilhmaknah loh ol te a thing tih a tlongtlai la poeh .
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Tedae lai then sokah a tuh tah ol te a yaak tih aka hmuhming la om. Anih tah a ngen yakhat, a ngen sawmrhuk, a ngen thumkip la vuei tih thaihtak,” a ti nah.
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24A tloe nuettahnah te amih a paek tih, “ Vaan ram tah amah lo ah cangti then aka tuh hlang neh vai uh .
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25Tedae hlang a ih vaengah a rhal ha pawk tih, cang lak ah paitaang a haeh phoeiah vik cet .
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26Khopol te muem tih a vuei a thaih vaengah tah paitaang te khaw phoe .
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Te vaengah a sal rhoek loh a kungmah te a paan uh tih , “ Boeipa, na lo ah cangti then na haeh moenih a? Tedae paitaang aka om he me lamkah lae? ” a ti nah .
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Te vaengah amih te , “ He tah rhal hlang loh a saii,” a ti nah. Te dongah sal rhoek loh a taengah , “ Ka cet uh vetih te te yoep sak ham na ngaih a? ” a ti na uh .
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29Tedae amah loh , ' Pawh, paitaang te na yoep uh vaenngah cang neh rhenten na phu uh ve?
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Cangah duela bok rhoeng sak mai. Cangah tue ah cangat rhoek te , ' Paitaang te lamhma la yoep uh lamtah hoeh hamla a pok la pok uh, tedae cang te tah kai kah khai khuila khoem uh , ' ka ti nah bitni ,’ a ti nah,” te a thui pah.
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31A tloe nuettahnah amih a paek tih, “ Vaan ram tah mukang mu phek la om, te te hlang loh a loh tih a lo ah a tue .
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32Te te a mu aka om boeih lakah yiit. Tedae a rhoeng vaengah toian aka om boeih lakah tanglue tih thing la poeh. Te daengah ni vaan kah vaa loh ha pawk uh tih a hlaeng dongah bu a tuk,” a ti nah.
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33A tloe nuettahnah neh amih te, “ Vaan ram tah tolrhu phek la om. Te te huta loh a loh tih vaidam khoi thum khuiah a hlum vaengah boeih a rhoi sak,” a ti nah.
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Jesuh loh he rhoek boeih he nuettahnah neh hlangping taengah a thui. Nuettahnah pawt atah amih taengah ol a thui moenih.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35Te daengah ni tonghma loh a phong, “Nuettahnah neh ka ka ka ong vetih Diklai a tongnah lamloh a thuhphah te ka phoe ni,” a ti te a soep eh.
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Hlangping te a tueih phoeiah im khuila kun. Te vaengah a hnukbang rhoek loh a taengla a paan uh tih, “Lo kah paitaang nuettahnah te kaimih ham thuicaih lah,” a ti nah.
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Te vaengah Jesuh loh a doo tih, “ Cangti then aka tuh tah hlang capa ni .
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38Lohma tah Diklai ni. Te phoeiah cangti then tah ram kah a ca rhoek ni. Tedae paitaang tah rhaithae kah a ca rhoek ni .
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39Te te aka haeh rhal te tah rhaithae ni. Cangah tue tah lunglai tue a bawtnah ni. Cangat rhoek tah puencawn rhoek ni .
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Te dongah paitaang a yoep uh tih hmai neh a hoeh bangla kumhal kah a bawtnah dongah om van ni .
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Hlang capa loh a puencawn rhoek te a tueih ni. Te vaengah thangkui neh olaeknah aka saii rhoek boeih te a ram lamloh a bit uh ni .
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42Te phoeiah amih te hmai alh khuila a phum uh ni. Te rhoek ah rhah neh, no rhuengnah nen ni a om eh.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Te vaengah aka dueng rhoek tah Pa kah ram ah khomik bangla sae uh ni. Hna aka khueh loh ya saeh .
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Vaan ram tah lohma ah a thuh sut khohrhang phek la om. Te te hlang loh a hmuh vaengah a thuh tih a omngaihnah neh cet. Te phoeiah a khueh boeih te a yoih tih te kah lohmuen te a lai .
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Te phoeiah vaan ram tah laitha then aka toem hnoyoi hlang phek la om .
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46Laitha a phu aka tlo pakhat la a hmuh dongah, a caeh neh a khueh boeih te a yoih tih a lai .
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Vaan ram tah tuili khuila lawk aka voei bangla om bal tih namtu cungkuem lamkah khaw a coi .
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48Te te a bae vaengah lihmoi la a kawt uh. Te phoeiah ngol uh tih a then te busui khuila a sang uh. Tedae a thae te tah phawn a voeih uh .
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Kumhal kah a bawtnah dongah om van ni. Puencawn rhoek loh cet uh vetih aka dueng lakli kah boethae rhoek te a hoep ni .
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50Te phoeiah amih te hmai alh khuila a voeih uh ni. Te hmuen ah rhah neh no rhuengnah ni aka om eh.,” a ti nah .
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51“ He rhoek boeih he na hmuhming uh a? ” a ti nah. Amah taengah, “Ue,” a ti uh.
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Te dongah amih taengah, “ Vaan ram kah aka bang cadaek boeih tah a khohrhang khuikah a rhuem neh a thai aka pok hlang imkung phek la om,” a ti nah .
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53Jesuh loh nuettahnah he bawt a khah tih te lamloh vik nong.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54Te phoeiah amah tolrhum la pawk tih amamih kah tunim ah amih te a thuituen hatah let uh tih, “Anih kah cueihnah neh a thaomnah he me lamkah nim?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55“Anih he kutthai capa la aom moenih a? A manu tah Mary la a khue uh moenih a? A mana rhoek khaw James, Josephb, Simon, Judah ta.
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56A ngannu rhoek khaw mamih taengah boeih a om uh moenih a? Te dongah anih taengkah boeih he me lamkah nim?” a ti uh.
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57Tedae anih kongah amamih te a khah uh. Te dongah Jesuh loh amih te , “ Tonghma he amah im neh amah kah tolrhum pawt atah sawtsit ti om pawh,” a ti nah.
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58Tedae amih kah hnalvalnah kongah a thaomnah muep tueng sak pawh.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.