Matthew 13
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1On that day Jesus went out of the house and sat by the seaside.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Great multitudes gathered to him, so that he entered into a boat and sat; and all the multitude stood on the beach.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3He spoke to them many things in parables, saying, “Behold, a farmer went out to sow.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4As he sowed, some seeds fell by the roadside, and the birds came and devoured them.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Others fell on rocky ground, where they didn’t have much soil, and immediately they sprang up, because they had no depth of earth.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6When the sun had risen, they were scorched. Because they had no root, they withered away.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Others fell among thorns. The thorns grew up and choked them.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Others fell on good soil and yielded fruit: some one hundred times as much, some sixty, and some thirty.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9He who has ears to hear, let him hear.”
9Ко има уши да чује нека чује.
10The disciples came, and said to him, “Why do you speak to them in parables?”
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11He answered them, “To you it is given to know the mysteries of the Kingdom of Heaven, but it is not given to them.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12For whoever has, to him will be given, and he will have abundance; but whoever doesn’t have, from him will be taken away even that which he has.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Therefore I speak to them in parables, because seeing they don’t see, and hearing, they don’t hear, neither do they understand.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14In them the prophecy of Isaiah is fulfilled, which says, ‘By hearing you will hear, and will in no way understand; Seeing you will see, and will in no way perceive;
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15for this people’s heart has grown callous, their ears are dull of hearing, and they have closed their eyes; or else perhaps they might perceive with their eyes, hear with their ears, understand with their heart, and would turn again, and I would heal them.’
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16“But blessed are your eyes, for they see; and your ears, for they hear.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17For most certainly I tell you that many prophets and righteous men desired to see the things which you see, and didn’t see them; and to hear the things which you hear, and didn’t hear them.
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18“Hear, then, the parable of the farmer.
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19When anyone hears the word of the Kingdom and doesn’t understand it, the evil one comes and snatches away that which has been sown in his heart. This is what was sown by the roadside.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20What was sown on the rocky places, this is he who hears the word and immediately with joy receives it;
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21yet he has no root in himself, but endures for a while. When oppression or persecution arises because of the word, immediately he stumbles.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22What was sown among the thorns, this is he who hears the word, but the cares of this age and the deceitfulness of riches choke the word, and he becomes unfruitful.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23What was sown on the good ground, this is he who hears the word and understands it, who most certainly bears fruit and produces, some one hundred times as much, some sixty, and some thirty.”
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24He set another parable before them, saying, “The Kingdom of Heaven is like a man who sowed good seed in his field,
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25but while people slept, his enemy came and sowed darnel weeds also among the wheat, and went away.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26But when the blade sprang up and produced grain, then the darnel weeds appeared also.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27The servants of the householder came and said to him, ‘Sir, didn’t you sow good seed in your field? Where did these darnel weeds come from?’
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28“He said to them, ‘An enemy has done this.’ “The servants asked him, ‘Do you want us to go and gather them up?’
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29“But he said, ‘No, lest perhaps while you gather up the darnel weeds, you root up the wheat with them.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Let both grow together until the harvest, and in the harvest time I will tell the reapers, “First, gather up the darnel weeds, and bind them in bundles to burn them; but gather the wheat into my barn.”’”
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31He set another parable before them, saying, “The Kingdom of Heaven is like a grain of mustard seed which a man took, and sowed in his field,
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32which indeed is smaller than all seeds. But when it is grown, it is greater than the herbs and becomes a tree, so that the birds of the air come and lodge in its branches.”
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33He spoke another parable to them. “The Kingdom of Heaven is like yeast which a woman took and hid in three measures of meal, until it was all leavened.”
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Jesus spoke all these things in parables to the multitudes; and without a parable, he didn’t speak to them,
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35that it might be fulfilled which was spoken through the prophet, saying, “I will open my mouth in parables; I will utter things hidden from the foundation of the world.”
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Then Jesus sent the multitudes away, and went into the house. His disciples came to him, saying, “Explain to us the parable of the darnel weeds of the field.”
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37He answered them, “He who sows the good seed is the Son of Man,
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38the field is the world, the good seeds are the children of the Kingdom, and the darnel weeds are the children of the evil one.
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39The enemy who sowed them is the devil. The harvest is the end of the age, and the reapers are angels.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40As therefore the darnel weeds are gathered up and burned with fire; so will it be at the end of this age.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41The Son of Man will send out his angels, and they will gather out of his Kingdom all things that cause stumbling and those who do iniquity,
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42and will cast them into the furnace of fire. There will be weeping and gnashing of teeth.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Then the righteous will shine like the sun in the Kingdom of their Father. He who has ears to hear, let him hear.
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44“Again, the Kingdom of Heaven is like treasure hidden in the field, which a man found and hid. In his joy, he goes and sells all that he has and buys that field.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45“Again, the Kingdom of Heaven is like a man who is a merchant seeking fine pearls,
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46who having found one pearl of great price, he went and sold all that he had and bought it.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47“Again, the Kingdom of Heaven is like a dragnet that was cast into the sea and gathered some fish of every kind,
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48which, when it was filled, fishermen drew up on the beach. They sat down and gathered the good into containers, but the bad they threw away.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49So it will be in the end of the world. The angels will come and separate the wicked from among the righteous,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50and will cast them into the furnace of fire. There will be weeping and gnashing of teeth.”
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Jesus said to them, “Have you understood all these things?” They answered him, “Yes, Lord.”
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52He said to them, “Therefore every scribe who has been made a disciple in the Kingdom of Heaven is like a man who is a householder, who brings out of his treasure new and old things.”
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53When Jesus had finished these parables, he departed from there.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54Coming into his own country, he taught them in their synagogue, so that they were astonished and said, “Where did this man get this wisdom and these mighty works?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55Isn’t this the carpenter’s son? Isn’t his mother called Mary, and his brothers James, Joses, Simon, and Judas?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56Aren’t all of his sisters with us? Where then did this man get all of these things?”
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57They were offended by him. But Jesus said to them, “A prophet is not without honor, except in his own country and in his own house.”
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58He didn’t do many mighty works there because of their unbelief.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.