Matthæungundru 13
Testamenta Marra (Dieri New Testament)Translation
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nunkangupini ditjini Jesus pungandru dunkana wonti, ja Nau panto dirkalani ngamana ngarina wonti.
1И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.
2Ja kana wolara nunkangu jurborina wonti, ja Nau botani wirina wonti ja ngamana ngarina wonti, ja kana wolara dirkalani terkana wonti.
2И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.
3Ja Nulu tanangu jaura marapu kaukaubana wonti jeribaka jaurali ja jatana wonti: „Mai, jaupanietja wapana wonti jaupala.
3И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.
4Ja nulu jaupanani, palpa paltuni purina wonti, ja paia wokarana wonti ja nina tajina wonti.
4И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;
5Ja palpa marda paltirani purina wonti ja wata mita tjanka marapu ngamalkana wonti ja nurujeli punkana wonti, ngangau mita puta nganana wonti.
5а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.
6Ja ditji matja dunkana, nau winjarina wonti, ja ngangau kapara pani nganana wonti, nau mujarina wonti.
6И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.
7Ja palpa dilkani purina wonti, ja dilka punkana wonti, ja nina palimana wonti.
7А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.
8Ja palpa mita ngumuni purina wonti ja tandra punkibana wonti, kulnujeli tandra 100, kulnujeli tandra 60, kulnujeli tandra 30.
8А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.
9Warle talpa ngamalkai ngarala, nulu ngaraiatimai!“
9Ко има уши да чује нека чује.
10Ja mili nunkani nunkangu wokarana wonti ja jatana wonti: „Minandru jidni tanangu jeribaka jaurali jatai?“
10И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?
11Nulu kalabana wonti ja jatana wonti tanangu: „Jurangu matja jinkina warai, jaura kurukuru Godaia mililandru ngujamananto, ja tanangu jenia wata jinkina warai.
11А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.
12Ngangau warle ngamalkai, nunkangu Nulia jinkila nganai, ja nulu morla marapu ngamalkala nganai; ja warle wata ngamalkai, nunkangundru Nulia bakana jenia manila nganai, mina nulu ngamalkai.
12Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.
13Jendrangundruja ngani tanangu jeribaka jaurali jatai, ngangau tanali najina bulu najiai, ja ngarana bulu ngarai, ja wata ngujamai.
13Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.
14Ja tanangu morlalu pantjiai Jesaiasani talpadakani jaura, nau jatana wonti: «Talpali jura ngarala nganai ja bulu ngundrala nganai, ja milkieli jura najila nganai ja bulu najila nganai.
14И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.
15Ngangau tananipini kana wolaraia ngara pariai, ja tanaia talpa talpakuru, ja tanaia milki butju ngankateriai, ngangau tanalia milkieli bulu najinanto ja talpali bulu ngarananto ja ngarali bulu ngujamananto, ja wata madlentjandru karitjinanto, ngato tananaia tepi ngankananto.»
15Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.
16Murlali pirna milki jurani nganai, ngangau tanalia najiai, ja talpa jurani, ngangau tanalia ngarai.
16А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.
17Ngangau morlalu ngani jurangu jatai: «Propheta ja kana talku marapu wolkareli nganana wonti najila, mina jura najila wapaia, ja tanali jenia wata najina wonti, ja ngarala, mina jura ngarala wapaia, ja tanali jenia wata ngarana wonti.»“
17Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
18Jeribaka jaura jaupanietjandru ngaranau!
18Ви пак чујте причу о сејачу:
19„Warle jaura mililandru ngarai ja wata ngujamai, nunkangu kutji wokarai, ja nulu jenia dukarai, mina ngarani matja jaupana; naupini nau nganai, nina paltuni jaupana warai.
19Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.
20Nina marda paltirani jaupana warai, nau nganai, nulu jaura ngarai ja nurujeli murlali nina patai;
20А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,
21Nau kapara pani nganai, a‐ai, nau maraltja nganai. Ketjaketjana ja tirikaripaterina wokaranani jaurandru, nau wolja kalakalarila nganai.
21али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.
22Nina dilkani jaupana warai, nau nganai, nulu jaura ngarai, ja nunkanipini mitaia manujeli ngundranali ja poto pirnaia jedibanali jaura palimai, ja nulu tandra pani punkibai.
22А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.
23Nina mita ngumuni jaupana warai, nau nganai, nulu jaura ngarai ja ngujamai; nulupini tandra punkibai, kulnujeli tandra 100, kulnujeli tandra 60, kulnujeli tandra 30.“ (Ngantjani‐jaura G. D. V. Epiphanias.)
23А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.
24Jeribaka jaura nguru Nulu tanangu kurana wonti ja jatana wonti: „Pariwilpaia milila kana kulno jeribaka nganai, nulu paua ngumu mitani nunkanani jaupana wonti.
24Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,
25Matja kana muka turaranani, talpala nunkani wokarana wonti, ja nulu paua madlentji jaupana wonti ngumuni terti, ja kutingana wonti.
25а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.
26Ja nindri punkanani ja tandrarinani, bakana nindri madlentji kantjirina wonti.
26А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.
27Ja pungaia kaparaia mili wora wokarana wonti ja jatana wonti nunkangu: «Kaparajai! wata jundru paua ngumu mitani jinkanani jaupana paraia? Woderindru nindri madlentji?»
27Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?
28Nau tanangu jatana wonti: «Talpalali jenia ngankana paraia.» Mili nunkangu jatana wonti: «Jundru ngantjai, ngaiani wapananto, nina mulkana dukarala?»
28А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?
29Nau jatana wonti: «Pani; buka kanta jura bakana dukaraiati, nindri madlentji dukarana.
29А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.
30Pudla wolja jela punkananto kampani ditjielu, ja kampani ditjini ngani kampanietjani jatala nganai: Ngopera nindri madlentji kampanau, ja kuma ngankanau, nina turujeli japila; ja buka tandra kampani pungani ngakanani mapani‐mai.»“
30Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.
31Jeribaka jaura nguru Nulu tanangu kurana wonti ja jatana wonti: „Pariwilpaia milila tandra wakawaka jeribaka nganai, ninapini kana kulnujeli manina wonti ja mitani nunkanani jaupana wonti.
31Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,
32Nau morla waka nganai tandra nguja marapuni; nau matja pirnarina, nau morla pirna nganai nindri nguja marapuni, ja pitariai, jeruja tjilpini nunkanani paia ngaranala wokarai, ja ngamai.“
32које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.
33Jeribaka jaura nguru Nau tanangu jatana wonti: „Pariwilpaia milila pulkurutjeribani buka jeribaka nganai, nina widla kulnujeli manina wonti ja duldruwana wonti koko pirna parkulu buka turarani, nau pulkurutjeranantulu.“
33Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.
34Tananapini pratjana Jesus kana wolarani jeribaka jaurali jatana wonti, ja jeribaka jaura panini Nau wata tanangu jatana wonti.
34Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:
35Ngangau morlalu pantjinanto, mina Prophetali kaukaubana wonti, nau jatana wonti: „Ngani mana wilparila nganai jeribaka jaurali, ngato kaukaubala nganai, mina kurukuru nganana wonti mita pantjimanandru.“
35Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.
36Ngadani Jesujeli kana wolara jinpana wonti ja pungani wokarana wonti. Ja mili nunkani nunkangu wokarana wonti ja jatana wonti: „Jeribaka jaura nindri madlentjandru mitani ngaianingu mildiri ngankamai.“
36Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.
37Nulu tanangu kalabana wonti: „Nulu paua ngumu jaupai, Nau Kanaia Ngatamura nganai;
37А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;
38Buka maru, mita maru nganai; paua ngumu mililaia kupa nganai; nindri madlentji madlentjaia kupa nganai;
38а њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;
39Talpalali, nulu jenia jaupana, nau kutji madlentji nganai; kampani ditji mita mudani nganai; kampanietja angela wora nganai.
39а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.
40Worderu tanali nindri madlentji kampai ja turujeli japiai, jeruja bakana mita mudanani nganala nganai.
40Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.
41Kanaia Ngatamurajeli angala worana nunkani jinpala nganai ja nunkani mililandru kampala nganai tjikatjika pratjana, ja tanana madlentji ngankanietja.
41Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.
42Ja tanali tanana turu pirini worala nganai; naka tana ngirikidala nganai ja mana katakatangala nganai.
42И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
43Jendranguta kana talku mintjila nganai ditji pirna jeribaka tanani Ngaperaia mililani.“ Warle talpa ngamalkai ngarala, nulu ngaraiatimai!
43Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.
44Nakaldra pariwilpaia milila poto pirna jeribaka nganai, nau mitani kurukuru parai; nina kana kulnujeli mankamankana wonti ja kutibana wonti, ja nunkangundru pirna mankina nau wapana wonti, ja warupoto, mina nulu ngamalkana, jinkina wonti, ja ninapini mita burungankana wonti.
44Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.
45Nakaldra pariwilpaia milila jinkimalinietja jeribaka nganai, nulu marda ngumu wontiai.
45Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,
46Ja nulu marda kulno ngumu pirna matja mankamankana, nau wapana wonti, ja warupoto, mina nulu ngamalkana, jinkina wonti, ja nina burungankana wonti.
46па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.
47Nakaldra pariwilpaia milila jama pirna jeribaka nganai, nina kanali panto pirnani worai ja paru nguja marapu kampai.
47Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;
48Ja naupini matja manamiririna, tanali nina taralkana wonti dirkalaia, ja tana ngamana ngarina wonti, ja tanali tanana ngumu pirrani kurana wonti, ja tanana madlentji worana wonti.
48која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.
49Jeruja mita mudanani nganala nganai; angala wora dunkala nganai, ja tanali puntipuntibala nganai kana madlentji kana talkundru,
49Тако ће бити на послетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.
50Ja tanana turu pirini worala nganai; naka tana ngirikidala nganai ja mana katakatangala nganai.
50И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.
51Jesus tanangu jatana wonti: „Jura tananapini pratjana ngundrana warai?“ Tana nunkangu jatana wonti: „Kau, Kaparajai!“
51Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.
52Nau tanangu jatana wonti: „Jendrania jaura jinkinietja pratjana, tana mili pantjinala pariwilpaia mililaia, punga ngamalkanietja jeribaka nganai, tanali tanani poto pirnandru marra ja womala dunkalkai.“
52А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.
53Ja jendranguta Jesujeli tananapini jeribaka jaura mudana wonti, Nau nakandru puntina wonti.
53И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.
54Ja Nau ngura kamanelini wokarana wonti, ja Nulu tanangu ngujangujara jinkina wonti jaura pungani tananani, ja tana pirna ngaruparana wonti ja jatana wonti: „Wodajerindru Nulia ninapini kiri ja ngurula manina?
54И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?
55Naupini wata pita ngankanietjaia ngatamura nganai? Ja ngandri nunkani Maria? Ja ngatata nunkani Jakobus ja Joses ja Simon ja Judas?
55Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?
56Ja wata kaku nunkani pratjana ngaianangu jela nganai? Wodajerindru Nulia jenia pratjana manina?“
56И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?
57Ja tana nunkangu kuterina wonti. Ja Jesus tanangu jatana wonti: „Propheta wata waka nganai, windri ngura kamanelini ja pungani nunkanani.“
57И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.
58Ja Nulu wata pirnala marapu naka ngankana wonti, ngangau tanali wata morlalu ngundrana wonti.
58И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.