Mattheum 9
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et ascendens in naviculam, transfretavit, et venit in civitatem suam.
1И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.
2Et ecce offerebant ei paralyticum jacentem in lecto. Et videns Jesus fidem illorum, dixit paralytico: Confide fili, remittuntur tibi peccata tua.
2И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.
3Et ecce quidam de scribis dixerunt intra se: Hic blasphemat.
3И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.
4Et cum vidisset Jesus cogitationes eorum, dixit: Ut quid cogitatis mala in cordibus vestris?
4И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?
5Quid est facilius dicere: Dimittuntur tibi peccata tua: an dicere: Surge, et ambula?
5Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?
6Ut autem sciatis, quia Filius hominis habet potestatem in terra dimittendi peccata, tunc ait paralytico: Surge, tolle lectum tuum, et vade in domum tuam.
6Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.
7Et surrexit, et abiit in domum suam.
7И уставши отиде дома.
8Videntes autem turbæ timuerunt, et glorificaverunt Deum, qui dedit potestatem talem hominibus.
8А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.
9Et, cum transiret inde Jesus, vidit hominem sedentem in telonio, Matthæum nomine. Et ait illi: Sequere me. Et surgens, secutus est eum.
9И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.
10Et factum est, discumbente eo in domo, ecce multi publicani et peccatores venientes, discumbebant cum Jesu, et discipulis ejus.
10И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.
11Et videntes pharisæi, dicebant discipulis ejus: Quare cum publicanis et peccatoribus manducat magister vester?
11И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?
12At Jesus audiens, ait: Non est opus valentibus medicus, sed male habentibus.
12А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.
13Euntes autem discite quid est: Misericordiam volo, et non sacrificium. Non enim veni vocare justos, sed peccatores.
13Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
14Tunc accesserunt ad eum discipuli Joannis, dicentes: Quare nos, et pharisæi, jejunamus frequenter: discipuli autem tui non jejunant?
14Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?
15Et ait illis Jesus: Numquid possunt filii sponsi lugere, quamdiu cum illis est sponsus? Venient autem dies cum auferetur ab eis sponsus: et tunc jejunabunt.
15А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.
16Nemo autem immittit commissuram panni rudis in vestimentum vetus: tollit enim plenitudinem ejus a vestimento, et pejor scissura fit.
16Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.
17Neque mittunt vinum novum in utres veteres: alioquin rumpuntur utres, et vinum effunditur, et utres pereunt. Sed vinum novum in utres novos mittunt: et ambo conservantur.
17Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.
18Hæc illo loquente ad eos, ecce princeps unus accessit, et adorabat eum, dicens: Domine, filia mea modo defuncta est: sed veni, impone manum tuam super eam, et vivet.
18Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.
19Et surgens Jesus, sequebatur eum, et discipuli ejus.
19И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.
20Et ecce mulier, quæ sanguinis fluxum patiebatur duodecim annis, accessit retro, et tetigit fimbriam vestimenti ejus.
20И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.
21Dicebat enim intra se: Si tetigero tantum vestimentum ejus, salva ero.
21Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.
22At Jesus conversus, et videns eam, dixit: Confide, filia, fides tua te salvam fecit. Et salva facta est mulier ex illa hora.
22А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.
23Et cum venisset Jesus in domum principis, et vidisset tibicines et turbam tumultuantem, dicebat:
23И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене
24Recedite: non est enim mortua puella, sed dormit. Et deridebant eum.
24рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.
25Et cum ejecta esset turba, intravit: et tenuit manum ejus, et surrexit puella.
25А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.
26Et exiit fama hæc in universam terram illam.
26И отиде глас овај по свој земљи оној.
27Et transeunte inde Jesu, secuti sunt eum duo cæci, clamantes, et dicentes: Miserere nostri, fili David.
27А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!
28Cum autem venisset domum, accesserunt ad eum cæci. Et dicit eis Jesus: Creditis quia hoc possum facere vobis? Dicunt ei: Utique, Domine.
28А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.
29Tunc tetigit oculos eorum, dicens: Secundum fidem vestram, fiat vobis.
29Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.
30Et aperti sunt oculi eorum: et comminatus est illis Jesus, dicens: Videte ne quis sciat.
30И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.
31Illi autem exeuntes, diffamaverunt eum in tota terra illa.
31А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.
32Egressis autem illis, ecce obtulerunt ei hominem mutum, dæmonium habentem.
32Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.
33Et ejecto dæmonio, locutus est mutus, et miratæ sunt turbæ, dicentes: Numquam apparuit sic in Israël.
33И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.
34Pharisæi autem dicebant: In principe dæmoniorum ejicit dæmones.
34А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
35Et circuibat Jesus omnes civitates, et castella, docens in synagogis eorum, et prædicans Evangelium regni, et curans omnem languorem, et omnem infirmitatem.
35И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.
36Videns autem turbas, misertus est eis: quia erant vexati, et jacentes sicut oves non habentes pastorem.
36А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.
37Tunc dicit discipulis suis: Messis quidem multa, operarii autem pauci.
37Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.
38Rogate ergo Dominum messis, ut mittat operarios in messem suam.
38Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.