Mattheum 22
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et respondens Jesus, dixit iterum in parabolis eis, dicens:
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2Simile factum est regnum cælorum homini regi, qui fecit nuptias filio suo.
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3Et misit servos suos vocare invitatos ad nuptias, et nolebant venire.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4Iterum misit alios servos, dicens: Dicite invitatis: Ecce prandium meum paravi, tauri mei et altilia occisa sunt, et omnia parata: venite ad nuptias.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5Illi autem neglexerunt: et abierunt, alius in villam suam, alius vero ad negotiationem suam:
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6reliqui vero tenuerunt servos ejus, et contumeliis affectos occiderunt.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7Rex autem cum audisset, iratus est: et missis exercitibus suis, perdidit homicidas illos, et civitatem illorum succendit.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8Tunc ait servis suis: Nuptiæ quidem paratæ sunt, sed qui invitati erant, non fuerunt digni:
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9ite ergo ad exitus viarum, et quoscumque inveneritis, vocate ad nuptias.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10Et egressi servi ejus in vias, congregaverunt omnes quos invenerunt, malos et bonos: et impletæ sunt nuptiæ discumbentium.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11Intravit autem rex ut videret discumbentes, et vidit ibi hominem non vestitum veste nuptiali.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12Et ait illi: Amice, quomodo huc intrasti non habens vestem nuptialem? At ille obmutuit.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13Tunc dicit rex ministris: Ligatis manibus et pedibus ejus, mittite eum in tenebras exteriores: ibi erit fletus et stridor dentium.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14Multi enim sunt vocati, pauci vero electi.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
15Tunc abeuntes pharisæi, consilium inierunt ut caperent eum in sermone.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16Et mittunt ei discipulos suos cum Herodianis, dicentes: Magister, scimus quia verax es, et viam Dei in veritate doces, et non est tibi cura de aliquo: non enim respicis personam hominum:
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17dic ergo nobis quid tibi videtur, licet censum dare Cæsari, an non?
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18Cognita autem Jesus nequitia eorum, ait: Quid me tentatis, hypocritæ?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19ostendite mihi numisma census. At illi obtulerunt ei denarium.
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20Et ait illis Jesus: Cujus est imago hæc, et superscriptio?
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21Dicunt ei: Cæsaris. Tunc ait illis: Reddite ergo quæ sunt Cæsaris, Cæsari: et quæ sunt Dei, Deo.
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22Et audientes mirati sunt, et relicto eo abierunt.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23In illo die accesserunt ad eum sadducæi, qui dicunt non esse resurrectionem: et interrogaverunt eum,
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24dicentes: Magister, Moyses dixit: Si quis mortuus fuerit non habens filium, ut ducat frater ejus uxorem illius, et suscitet semen fratri suo.
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25Erant autem apud nos septem fratres: et primus, uxore ducta, defunctus est: et non habens semen, reliquit uxorem suam fratri suo.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26Similiter secundus, et tertius usque ad septimum.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
27Novissime autem omnium et mulier defuncta est.
27А после свих умре и жена.
28In resurrectione ergo cujus erit de septem uxor? omnes enim habuerunt eam.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29Respondens autem Jesus, ait illis: Erratis nescientes Scripturas, neque virtutem Dei.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30In resurrectione enim neque nubent, neque nubentur: sed erunt sicut angeli Dei in cælo.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31De resurrectione autem mortuorum non legistis quod dictum est a Deo dicente vobis:
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32Ego sum Deus Abraham, et Deus Isaac, et Deus Jacob? Non est Deus mortuorum, sed viventium.
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33Et audientes turbæ, mirabantur in doctrina ejus.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34Pharisæi autem audientes quod silentium imposuisset sadducæis, convenerunt in unum:
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35et interrogavit eum unus ex eis legis doctor, tentans eum:
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36Magister, quod est mandatum magnum in lege?
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37Ait illi Jesus: Diliges Dominum Deum tuum ex toto corde tuo, et in tota anima tua, et in tota mente tua.
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38Hoc est maximum, et primum mandatum.
38Ово је прва и највећа заповест.
39Secundum autem simile est huic: Diliges proximum tuum, sicut teipsum.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40In his duobus mandatis universa lex pendet, et prophetæ.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41Congregatis autem pharisæis, interrogavit eos Jesus,
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42dicens: Quid vobis videtur de Christo? cujus filius est? Dicunt ei: David.
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43Ait illis: Quomodo ergo David in spiritu vocat eum Dominum, dicens:
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44Dixit Dominus Domino meo: Sede a dextris meis, donec ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum?
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45Si ergo David vocat eum Dominum, quomodo filius ejus est?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46Et nemo poterat ei respondere verbum: neque ausus fuit quisquam ex illa die eum amplius interrogare.
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.