Matthieu 22
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)Translation
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Jezuz o komz, a lavaras a-nevez dezho dre barabolennoù:
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2Rouantelezh an neñvoù a zo heñvel ouzh ur roue hag a reas ur goan-eured evit e vab.
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3Kas a reas e vevelien da c'hervel ar re a oa bet pedet d'an eured; met ne felle ket dezho dont.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4Kas a reas adarre mevelien all, en ur lavarout: Lavarit d'ar re a zo bet pedet: Setu, va lein am eus fichet, lazhet em eus va ejened ha va loened lard, pep tra a zo prest, deuit d'an eured.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5Met ne rejont van ebet ouzh kement-se, hag ez ejont, unan d'e bark, unan all d'e genwerzh,
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6ha re all a grogas en e vevelien, o gwallgasas hag o lazhas.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7Ar roue a yeas droug ennañ, hag o vezañ kaset e soudarded, e lakaas da vervel al lazherien-se, hag e tevas o c'hêr.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8Neuze e lavaras d'e vevelien: An eured a zo prest, met ar re a oa bet pedet dezhi ne oant ket din anezhi.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9It eta er c'hroazhentoù, ha galvit d'an eured an holl re a gavot.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10E vevelien, o vezañ aet dre an hentoù, a zastumas kement a gavjont, mat ha fall, ha sal an eured a voe leuniet gant tud ouzh taol.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11Ar roue, o vezañ deuet evit gwelout ar re a oa ouzh taol, a welas eno un den n'en devoa ket gwisket un dilhad eured.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12Lavarout a reas dezhañ: Va mignon, penaos out deuet amañ hep kaout un dilhad eured? Eñ a chomas mut.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13Neuze ar roue a lavaras d'ar vevelien: Ereit e zaouarn hag e dreid, ha taolit eñ en deñvalijenn a-ziavaez, e-lec'h ma vo goueladegoù ha grigoñsadegoù-dent.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14Rak kalz a zo galvet, met nebeut a zo dibabet.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
15Neuze ar farizianed a yeas d'en em guzuliañ war an doare d'e dapout en e gomzoù.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16Kas a rejont d'e gavout o diskibien gant an herodianed, da lavarout dezhañ: Mestr, gouzout a reomp penaos out gwirion ha penaos e kelennez hent Doue hervez ar wirionez, hep ober van eus den ebet, rak ne sellez ket ouzh diavaez an dud.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17Lavar deomp eta petra a soñjez: Ha dleet eo paeañ ar gwir da Gezar, pe n'eo ket?
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18Met Jezuz, oc'h anavezout o fallentez, a lavaras dezho: Perak e temptit ac'hanon, pilpouzed?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19Diskouezit din ar moneiz ma vez paeet ar gwir gantañ. Hag e rojont dezhañ un diner.
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20Goulenn a reas outo: Eus piv eo ar skeud hag ar skrid-mañ?
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21Int a lavaras dezhañ: Eus Kezar. Neuze e lavaras dezho: Roit eta da Gezar ar pezh a zo da Gezar, ha da Zoue ar pezh a zo da Zoue.
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22Souezhet eus ar pezh a glevjont, e lezjont anezhañ hag ez ejont kuit.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23An hevelep devezh, ar sadukeiz, hag a lavar n'eus ket a adsavidigezh a varv, a zeuas da gavout Jezuz, hag a reas outañ ar goulenn-mañ:
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24Mestr, Moizez en deus lavaret: Mar marv unan bennak hep bugale, e vreur a zimezo d'e intañvez, evit sevel lignez d'e vreur.
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25Bez' e oa en hon touez seizh breur. An hini kentañ a zimezas hag a varvas; hag evel n'en devoa ket a vugale, e lezas e wreg d'e vreur.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26En hevelep doare e c'hoarvezas gant an eil, an trede, betek ar seizhvet.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
27Ha d'an diwezhañ-holl, ar wreg a varvas ivez.
27А после свих умре и жена.
28Da behini ar seizh-se e vo gwreg, en adsavidigezh a varv? Rak eo bet dezho holl.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29Jezuz, a respontas dezho: En dallentez oc'h, dre n'anavezit ket ar Skriturioù, na galloud Doue.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30Rak en adsavidigezh a varv, ar wazed n'o devo ket a wragez, nag ar gwragez a ezhec'h, met bez' e vint evel aeled Doue en neñv.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31Met diwar-benn an adsavidigezh a varv, ha n'hoc'h eus ket lennet ar pezh en deus Doue lavaret deoc'h:
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32Me eo Doue Abraham, Doue Izaak, ha Doue Jakob? Doue n'eo ket Doue ar re varv, met Doue ar re vev.
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33Ar bobl a selaoue, hag a voe souezhet gant kelennadurezh Jezuz.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34Ar farizianed, o vezañ klevet penaos en devoa lakaet da devel ar sadukeiz, en em zastumas,
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35hag unan anezho, doktor eus al lezenn, a reas ar goulenn-mañ outañ, evit e demptañ:
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36Mestr, pehini eo ar brasañ gourc'hemenn eus al lezenn?
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37Jezuz a respontas dezhañ: Karout a ri an Aotrou da Zoue, eus da holl galon, eus da holl ene, hag eus da holl soñj.
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38Hennezh eo ar c'hentañ hag ar brasañ eus ar gourc'hemennoù.
38Ово је прва и највећа заповест.
39Ha setu an eil a zo heñvel outañ: Karout a ri da nesañ eveldout da-unan.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40Eus an daou c'hourc'hemenn-se, e talc'h an holl lezenn hag ar brofeded.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41Evel ma oa ar farizianed en em zastumet, Jezuz a reas ur goulenn outo,
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42o lavarout: Petra a soñjit eus ar C'hrist? Da biv eo mab? Int a lavaras dezhañ: Da Zavid.
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43Jezuz a lavaras dezho: Penaos eta e c'halv David anezhañ, dre ar Spered, e Aotrou, pa lavar:
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44An Aotrou en deus lavaret da'm Aotrou: Azez a-zehou din, betek ma em bo graet eus da enebourien ur skabell dindan da dreid.
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45Mar galv eta David e-unan anezhañ Aotrou, penaos eo-eñ e vab?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46Ha den ne c'hellas respont ur ger dezhañ. Adalek an deiz-se, hini ne gredas mui ober goulenn ebet outañ.
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.