Matthieu 22
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Jésus, prenant la parole, leur parla de nouveau en paraboles, et il dit:
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2Le royaume des cieux est semblable à un roi qui fit des noces pour son fils.
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3Il envoya ses serviteurs appeler ceux qui étaient invités aux noces; mais ils ne voulurent pas venir.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4Il envoya encore d’autres serviteurs, en disant: Dites aux conviés: Voici, j’ai préparé mon festin; mes bœufs et mes bêtes grasses sont tués, tout est prêt, venez aux noces.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5Mais, sans s’inquiéter de l’invitation, ils s’en allèrent, celui-ci à son champ, celui-là à son trafic;
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6et les autres se saisirent des serviteurs, les outragèrent et les tuèrent.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7Le roi fut irrité; il envoya ses troupes, fit périr ces meurtriers, et brûla leur ville.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8Alors il dit à ses serviteurs: Les noces sont prêtes; mais les conviés n’en étaient pas dignes.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9Allez donc dans les carrefours, et appelez aux noces tous ceux que vous trouverez.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10Ces serviteurs allèrent dans les chemins, rassemblèrent tous ceux qu’ils trouvèrent, méchants et bons, et la salle des noces fut pleine de convives.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11Le roi entra pour voir ceux qui étaient à table, et il aperçut là un homme qui n’avait pas revêtu un habit de noces.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12Il lui dit: Mon ami, comment es-tu entré ici sans avoir un habit de noces? Cet homme eut la bouche fermée.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13Alors le roi dit aux serviteurs: Liez-lui les pieds et les mains, et jetez-le dans les ténèbres du dehors, où il y aura des pleurs et des grincements de dents.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14Car il y a beaucoup d’appelés, mais peu d’élus.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
15Alors les pharisiens allèrent se consulter sur les moyens de surprendre Jésus par ses propres paroles.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16Ils envoyèrent auprès de lui leurs disciples avec les hérodiens, qui dirent: Maître, nous savons que tu es vrai, et que tu enseignes la voie de Dieu selon la vérité, sans t’inquiéter de personne, car tu ne regardes pas à l’apparence des hommes.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17Dis-nous donc ce qu’il t’en semble: est-il permis, ou non, de payer le tribut à César?
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18Jésus, connaissant leur méchanceté, répondit: Pourquoi me tentez-vous, hypocrites?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19Montrez-moi la monnaie avec laquelle on paie le tribut. Et ils lui présentèrent un denier.
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20Il leur demanda: De qui sont cette effigie et cette inscription?
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21De César, lui répondirent-ils. Alors il leur dit: Rendez donc à César ce qui est à César, et à Dieu ce qui est à Dieu.
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22Étonnés de ce qu’ils entendaient, ils le quittèrent, et s’en allèrent.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23Le même jour, les sadducéens, qui disent qu’il n’y a point de résurrection, vinrent auprès de Jésus, et lui firent cette question:
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24Maître, Moïse a dit: Si quelqu’un meurt sans enfants, son frère épousera sa veuve, et suscitera une postérité à son frère.
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25Or, il y avait parmi nous sept frères. Le premier se maria, et mourut; et, comme il n’avait pas d’enfants, il laissa sa femme à son frère.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26Il en fut de même du second, puis du troisième, jusqu’au septième.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
27Après eux tous, la femme mourut aussi.
27А после свих умре и жена.
28A la résurrection, duquel des sept sera-t-elle donc la femme? Car tous l’ont eue.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29Jésus leur répondit: Vous êtes dans l’erreur, parce que vous ne comprenez ni les Écritures, ni la puissance de Dieu.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30Car, à la résurrection, les hommes ne prendront point de femmes, ni les femmes de maris, mais ils seront comme les anges de Dieu dans le ciel.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31Pour ce qui est de la résurrection des morts, n’avez-vous pas lu ce que Dieu vous a dit:
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32Je suis le Dieu d’Abraham, le Dieu d’Isaac, et le Dieu de Jacob? Dieu n’est pas Dieu des morts, mais des vivants.
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33La foule, qui écoutait, fut frappée de l’enseignement de Jésus.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34Les pharisiens, ayant appris qu’il avait réduit au silence les sadducéens, se rassemblèrent,
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35et l’un d’eux, docteur de la loi, lui fit cette question, pour l’éprouver:
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36Maître, quel est le plus grand commandement de la loi?
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37Jésus lui répondit: Tu aimeras le Seigneur, ton Dieu, de tout ton cœur, de toute ton âme, et de toute ta pensée.
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38C’est le premier et le plus grand commandement.
38Ово је прва и највећа заповест.
39Et voici le second, qui lui est semblable: Tu aimeras ton prochain comme toi-même.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40De ces deux commandements dépendent toute la loi et les prophètes.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41Comme les pharisiens étaient assemblés, Jésus les interrogea,
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42en disant: Que pensez-vous du Christ? De qui est-il fils? Ils lui répondirent: De David.
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43Et Jésus leur dit: Comment donc David, animé par l’Esprit, l’appelle-t-il Seigneur, lorsqu’il dit:
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44Le Seigneur a dit à mon Seigneur: Assieds-toi à ma droite, Jusqu’à ce que je fasse de tes ennemis ton marchepied?
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45Si donc David l’appelle Seigneur, comment est-il son fils?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46Nul ne put lui répondre un mot. Et, depuis ce jour, personne n’osa plus lui proposer des questions.
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.