San Mateo 22
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y RESPONDIENDO Jesús, les volvió á hablar en parábolas, diciendo:
1И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2El reino de los cielos es semejante á un hombre rey, que hizo bodas á su hijo;
2Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3Y envió sus siervos para que llamasen los llamados á las bodas; mas no quisieron venir.
3И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4Volvió á enviar otros siervos, diciendo: Decid á los llamados: He aquí, mi comida he aparejado; mis toros y animales engordados son muertos, y todo está prevenido: venid á las bodas.
4Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5Mas ellos no se cuidaron, y se fueron, uno á su labranza, y otro á sus negocios;
5А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6Y otros, tomando á sus siervos, los afrentaron y los mataron.
6А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7Y el rey, oyendo esto , se enojó; y enviando sus ejércitos, destruyó á aquellos homicidas, y puso fuego á su ciudad.
7А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8Entonces dice á sus siervos: Las bodas á la verdad están aparejadas; mas los que eran llamados no eran dignos.
8Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9Id pues á las salidas de los caminos, y llamad á las bodas á cuantos hallareis.
9Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10Y saliendo los siervos por los caminos, juntaron á todos los que hallaron, juntamente malos y buenos: y las bodas fueron llenas de convidados.
10И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11Y entró el rey para ver los convidados, y vió allí un hombre no vestido de boda.
11Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12Y le dijo: Amigo, ¿cómo entraste aquí no teniendo vestido de boda? Mas él cerró la boca.
12И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13Entonces el rey dijo á los que servían: Atado de pies y de manos tomadle, y echadle en las tinieblas de afuera: allí será el lloro y el crujir de dientes.
13Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14Porque muchos son llamados, y pocos escogidos.
14Јер су многи звани, али је мало избраних.
15Entonces, idos los Fariseos, consultaron cómo le tomarían en alguna palabra.
15Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16Y envían á él los discípulos de ellos, con los Herodianos, diciendo: Maestro, sabemos que eres amador de la verdad, y que enseñas con verdad el camino de Dios, y que no te curas de nadie, porque no tienes acepción de persona de hombres.
16И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17Dinos pues, ¿qué te parece? ¿es lícito dar tributo á César, ó no?
17Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18Mas Jesús, entendida la malicia de ellos, les dice: ¿Por qué me tentáis, hipócritas?
18Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19Mostradme la moneda del tributo. Y ellos le presentaron un denario.
19Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20Entonces les dice: ¿Cúya es esta figura, y lo que está encima escrito?
20И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21Dícenle: De César. Y díceles: Pagad pues á César lo que es de César, y á Dios lo que es de Dios.
21И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22Y oyendo esto, se maravillaron; y dejándole se fueron.
22И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23Aquel día llegaron á él los Saduceos, que dicen no haber resurrección, y le preguntaron,
23Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24Diciendo: Maestro, Moisés dijo: Si alguno muriere sin hijos, su hermano se casará con su mujer, y despertará simiente á su hermano.
24говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25Fueron pues, entre nosotros siete hermanos: y el primero tomó mujer, y murió; y no teniendo generación, dejó su mujer á su hermano.
25У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26De la misma manera también el segundo, y el tercero, hasta los siete.
26А тако и други, и трећи, све до седмог.
27Y después de todos murió también la mujer.
27А после свих умре и жена.
28En la resurrección pues, ¿de cuál de los siete será ella mujer? porque todos la tuvieron.
28О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29Entonces respondiendo Jesús, les dijo: Erráis ignorando las Escrituras, y el poder de Dios.
29А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30Porque en la resurrección, ni los hombres tomarán mujeres, ni las mujeres maridos; mas son como los ángeles de Dios en el cielo.
30Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31Y de la resurrección de los muertos, ¿no habéis leído lo que os es dicho por Dios, que dice:
31А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32Yo soy el Dios de Abraham, y el Dios de Isaac, y el Dios de Jacob? Dios no es Dios de muertos, sino de vivos.
32Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33Y oyendo esto las gentes, estaban atónitas de su doctrina.
33И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34Entonces los Fariseos, oyendo que había cerrado la boca á los Saduceos, se juntaron á una.
34А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35Y preguntó uno de ellos, intérprete de la ley, tentándole y diciendo:
35И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36Maestro, ¿cuál es el mandamiento grande en la ley?
36Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37Y Jesús le dijo: Amarás al Señor tu Dios de todo tu corazón, y de toda tu alma, y de toda tu mente.
37А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38Este es el primero y el grande mandamiento.
38Ово је прва и највећа заповест.
39Y el segundo es semejante á éste: Amarás á tu prójimo como á ti mismo.
39А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40De estos dos mandamientos depende toda la ley y los profetas.
40О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41Y estando juntos los Fariseos, Jesús les preguntó,
41А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42Diciendo: ¿Qué os parece del Cristo? ¿de quién es Hijo? Dícenle: De David.
42говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43El les dice: ¿Pues cómo David en Espíritu le llama Señor, diciendo:
43Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44Dijo el Señor á mi Señor: Siéntate á mi diestra, entre tanto que pongo tus enemigos por estrado de tus pies?
44Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45Pues si David le llama Señor, ¿cómo es su Hijo?
45Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46Y nadie le podía responder palabra; ni osó alguno desde aquel día preguntarle más.
46И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.