San Mateo 25
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ENTONCES el reino de los cielos será semejante á diez vírgenes, que tomando sus lámparas, salieron á recibir al esposo.
1Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику.
2Y las cinco de ellas eran prudentes, y las cinco fatuas.
2Пет од њих беху мудре, а пет луде.
3Las que eran fatuas, tomando sus lámparas, no tomaron consigo aceite;
3И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља.
4Mas las prudentes tomaron aceite en sus vasos, juntamente con sus lámparas.
4А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим.
5Y tardándose el esposo, cabecearon todas, y se durmieron.
5А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше.
6Y á la media noche fué oído un clamor: He aquí, el esposo viene; salid á recibirle.
6А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет.
7Entonces todas aquellas vírgenes se levantaron, y aderezaron sus lámparas.
7Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје.
8Y las fatuas dijeron á las prudentes: Dadnos de vuestro aceite; porque nuestras lámparas se apagan.
8А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе.
9Mas las prudentes respondieron, diciendo: Porque no nos falte á nosotras y á vosotras, id antes á los que venden, y comprad para vosotras.
9А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи.
10Y mientras que ellas iban á comprar, vino el esposo; y las que estaban apercibidas, entraron con él á las bodas; y se cerró la puerta.
10А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.
11Y después vinieron también las otras vírgenes, diciendo: Señor, Señor, ábrenos.
11А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам.
12Mas respondiendo él, dijo: De cierto os digo, que no os conozco.
12А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас.
13Velad, pues, porque no sabéis el día ni la hora en que el Hijo del hombre ha de venir.
13Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.
14Porque el reino de los cielos es como un hombre que partiéndose lejos llamó á sus siervos, y les entregó sus bienes.
14Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје;
15Y á éste dió cinco talentos, y al otro dos, y al otro uno: á cada uno conforme á su facultad; y luego se partió lejos.
15и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах.
16Y el que había recibido cinco talentos se fué, y granjeó con ellos, é hizo otros cinco talentos.
16А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата.
17Asimismo el que había recibido dos, ganó también él otros dos.
17Тако и онај што прими два доби и он још два.
18Mas el que había recibido uno, fué y cavó en la tierra, y escondió el dinero de su señor.
18А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог.
19Y después de mucho tiempo, vino el señor de aquellos siervos, é hizo cuentas con ellos.
19А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима.
20Y llegando el que había recibido cinco talentos, trajo otros cinco talentos, diciendo: Señor, cinco talentos me entregaste; he aquí otros cinco talentos he ganado sobre ellos.
20И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима.
21Y su señor le dijo: Bien, buen siervo y fiel; sobre poco has sido fiel, sobre mucho te pondré: entra en el gozo de tu señor.
21А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
22Y llegando también el que había recibido dos talentos, dijo: Señor, dos talentos me entregaste; he aquí otros dos talentos he ganado sobre ellos.
22А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима.
23Su señor le dijo: Bien, buen siervo y fiel; sobre poco has sido fiel, sobre mucho te pondré: entra en el gozo de tu señor.
23А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог.
24Y llegando también el que había recibido un talento, dijo: Señor, te conocía que eres hombre duro, que siegas donde no sembraste, y recoges donde no esparciste;
24А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао;
25Y tuve miedo, y fuí, y escondí tu talento en la tierra: he aquí tienes lo que es tuyo.
25па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје.
26Y respondiendo su señor, le dijo: Malo y negligente siervo, sabías que siego donde no sembré y que recojo donde no esparcí;
26А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао:
27Por tanto te convenía dar mi dinero á los banqueros, y viniendo yo, hubiera recibido lo que es mío con usura.
27Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком.
28Quitadle pues el talento, y dadlo al que tiene diez talentos.
28Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата.
29Porque á cualquiera que tuviere, le será dado, y tendrá más; y al que no tuviere, aun lo que tiene le será quitado.
29Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега.
30Y al siervo inútil echadle en las tinieblas de afuera: allí será el lloro y el crujir de dientes.
30И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
31Y cuando el Hijo del hombre venga en su gloria, y todos los santos ángeles con él, entonces se sentará sobre el trono de su gloria.
31А кад дође Син човечији у слави својој и сви свети анђели с Њиме, онда ће сести на престолу славе своје.
32Y serán reunidas delante de él todas las gentes: y los apartará los unos de los otros, como aparta el pastor las ovejas de los cabritos.
32И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их између себе као пастир што разлучује овце од јараца.
33Y pondrá las ovejas á su derecha, y los cabritos á la izquierda.
33И поставиће овце с десне стране себи, а јарце с леве.
34Entonces el Rey dirá á los que estarán á su derecha: Venid, benditos de mi Padre, heredad el reino preparado para vosotros desde la fundación del mundo:
34Тада ће рећи цар онима што Му стоје с десне стране: ходите благословени Оца мог; примите царство које вам је приправљено од постања света.
35Porque tuve hambre, y me disteis de comer; tuve sed, y me disteis de beber; fuí huésped, y me recogisteis;
35Јер огладнех, и дасте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; гост бејах, и примисте ме;
36Desnudo, y me cubristeis; enfermo, y me visitasteis; estuve en la cárcel, y vinisteis á mí.
36го бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и обиђосте ме; у тамници бејах, и дођосте к мени.
37Entonces los justos le responderán, diciendo: Señor, ¿cuándo te vimos hambriento, y te sustentamos? ¿ó sediento, y te dimos de beber?
37Тада ће Му одговорити праведници говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38¿Y cuándo te vimos huésped, y te recogimos? ¿ó desnudo, y te cubrimos?
38Кад ли Те видесмо госта, и примисмо? Или гола, и оденусмо?
39¿O cuándo te vimos enfermo, ó en la cárcel, y vinimos á ti?
39Кад ли Те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо к Теби?
40Y respondiendo el Rey, les dirá: De cierto os digo que en cuanto lo hicisteis á uno de estos mis hermanos pequeñitos, á mí lo hicisteis.
40И одговарајући цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.
41Entonces dirá también á los que estarán á la izquierda: Apartaos de mí, malditos, al fuego eterno preparado para el diablo y para sus ángeles:
41Тада ће рећи и онима што Му стоје с леве стране: Идите од мене проклети у огањ вечни приправљен ђаволу и анђелима његовим.
42Porque tuve hambre, y no me disteis de comer; tuve sed, y no me disteis de beber;
42Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме;
43Fuí huésped, y no me recogisteis; desnudo, y no me cubristeis; enfermo, y en la cárcel, y no me visitasteis.
43гост бејах, и не примисте ме; го бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не обиђосте ме.
44Entonces también ellos le responderán, diciendo: Señor, ¿cuándo te vimos hambriento, ó sediento, ó huésped, ó desnudo, ó enfermo, ó en la cárcel, y no te servimos?
44Тада ће Му одговорити и они говорећи: Господе! Кад Те видесмо гладна или жедна, или госта или гола, или болесна или у тамници, и не послужисмо Те?
45Entonces les responderá, diciendo: De cierto os digo que en cuanto no lo hicisteis á uno de estos pequeñitos, ni á mí lo hicisteis.
45Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једном од ове моје мале браће, ни мени не учинисте.
46E irán éstos al tormento eterno, y los justos á la vida eterna.
46И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.