Matthieu 15
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Alors des pharisiens et des scribes vinrent de Jérusalem auprès de Jésus, et dirent:
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2Pourquoi tes disciples transgressent-ils la tradition des anciens? Car ils ne se lavent pas les mains, quand ils prennent leurs repas.
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3Il leur répondit: Et vous, pourquoi transgressez-vous le commandement de Dieu au profit de votre tradition?
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4Car Dieu a dit: Honore ton père et ta mère; et: Celui qui maudira son père ou sa mère sera puni de mort.
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5Mais vous, vous dites: Celui qui dira à son père ou à sa mère: Ce dont j’aurais pu t’assister est une offrande à Dieu, n’est pas tenu d’honorer son père ou sa mère.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
6Vous annulez ainsi la parole de Dieu au profit de votre tradition.
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7Hypocrites, Ésaïe a bien prophétisé sur vous, quand il a dit:
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8Ce peuple m’honore des lèvres, Mais son cœur est éloigné de moi.
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9C’est en vain qu’ils m’honorent, En enseignant des préceptes qui sont des commandements d’hommes.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10Ayant appelé à lui la foule, il lui dit: Écoutez, et comprenez.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11Ce n’est pas ce qui entre dans la bouche qui souille l’homme; mais ce qui sort de la bouche, c’est ce qui souille l’homme.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12Alors ses disciples s’approchèrent, et lui dirent: Sais-tu que les pharisiens ont été scandalisés des paroles qu’ils ont entendues?
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13Il répondit: Toute plante que n’a pas plantée mon Père céleste sera déracinée.
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14Laissez-les: ce sont des aveugles qui conduisent des aveugles; si un aveugle conduit un aveugle, ils tomberont tous deux dans une fosse.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15Pierre, prenant la parole, lui dit: Explique-nous cette parabole.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16Et Jésus dit: Vous aussi, êtes-vous encore sans intelligence?
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17Ne comprenez-vous pas que tout ce qui entre dans la bouche va dans le ventre, puis est jeté dans les lieux secrets?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18Mais ce qui sort de la bouche vient du cœur, et c’est ce qui souille l’homme.
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19Car c’est du cœur que viennent les mauvaises pensées, les meurtres, les adultères, les impudicités, les vols, les faux témoignages, les calomnies.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20Voilà les choses qui souillent l’homme; mais manger sans s’être lavé les mains, cela ne souille point l’homme.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21Jésus, étant parti de là, se retira dans le territoire de Tyr et de Sidon.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22Et voici, une femme cananéenne, qui venait de ces contrées, lui cria: Aie pitié de moi, Seigneur, Fils de David! Ma fille est cruellement tourmentée par le démon.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23Il ne lui répondit pas un mot, et ses disciples s’approchèrent, et lui dirent avec instance: Renvoie-la, car elle crie derrière nous.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24Il répondit: Je n’ai été envoyé qu’aux brebis perdues de la maison d’Israël.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25Mais elle vint se prosterner devant lui, disant: Seigneur, secours-moi!
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26Il répondit: Il n’est pas bien de prendre le pain des enfants, et de le jeter aux petits chiens.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27Oui, Seigneur, dit-elle, mais les petits chiens mangent les miettes qui tombent de la table de leurs maîtres.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28Alors Jésus lui dit: Femme, ta foi est grande; qu’il te soit fait comme tu veux. Et, à l’heure même, sa fille fut guérie.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29Jésus quitta ces lieux, et vint près de la mer de Galilée. Étant monté sur la montagne, il s’y assit.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30Alors s’approcha de lui une grande foule, ayant avec elle des boiteux, des aveugles, des muets, des estropiés, et beaucoup d’autres malades. On les mit à ses pieds, et il les guérit;
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31en sorte que la foule était dans l’admiration de voir que les muets parlaient, que les estropiés étaient guéris, que les boiteux marchaient, que les aveugles voyaient; et elle glorifiait le Dieu d’Israël.
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32Jésus, ayant appelé ses disciples, dit: Je suis ému de compassion pour cette foule; car voilà trois jours qu’ils sont près de moi, et ils n’ont rien à manger. Je ne veux pas les renvoyer à jeun, de peur que les forces ne leur manquent en chemin.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33Les disciples lui dirent: Comment nous procurer dans ce lieu désert assez de pains pour rassasier une si grande foule?
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34Jésus leur demanda: Combien avez-vous de pains? Sept, répondirent-ils, et quelques petits poissons.
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35Alors il fit asseoir la foule par terre,
35И заповеди народу да поседају по земљи.
36prit les sept pains et les poissons, et, après avoir rendu grâces, il les rompit et les donna à ses disciples, qui les distribuèrent à la foule.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37Tous mangèrent et furent rassasiés, et l’on emporta sept corbeilles pleines des morceaux qui restaient.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38Ceux qui avaient mangé étaient quatre mille hommes, sans les femmes et les enfants.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39Ensuite, il renvoya la foule, monta dans la barque, et se rendit dans la contrée de Magadan.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.