Matäuj 15
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1PARIJAR o jaunkawewe kan ap ko don i jan Ierujalem, kalelapok re a:
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2Menda japwilim omui tounpadak kan tiakedi padok en kaua ko? Pwe re jota kin omiom ni ar pan kan prot.
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3A i kotin japen majani on irail: Menda komail pil tiakedi kujoned en Kot pweki omail padok kan?
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4Pwe Kot kotin kujonedadar majanier: Kakaki jam om o in om, o meamen lalaue jam a de in a, i en kamela.
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5A komail kin inda: Meamen indan jam a o in a: Korpan, iet wewe: Mairon eu, me koe men aneki jan ia; komail inda, dene jota dip a; i ari jota pan kakaki jam a o in a.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
6Iduen omail tiakedi kujoned en Kot pweki omail padok kan.
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7Malaun akan komail, nan melel, me Iejaia kokopadar iran komail, ni a majani:
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8Aramaj pukat kin kaka kin ia au arail, a monion arail me doo jan ia;
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9Ari, me mal ar kaudok ia, pwe kujoned en aramaj eta, me re kin kaukawewe.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10I ari molipe pena aramaj akan majani on irail: Ron o weweki!
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11Kaidin me kin ko on nan aua kin kajaminela aramaj, a me kin ko jan nan aua, i me kin kajaminela aramaj.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12Tounpadak kan ap kodo, potoan on i: Re kotin mani, me Parijar akan makar kida ni ar ronadar majan o?
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13A kotin japen majani: Tuka karoj, me kaidin Jam ai nanlan, padukedier, pan weiweida.
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14Puei jan irail; irail me majkun, ap kalua me majkun akan. A ma me majkun amen pan kalua me majkun, nan ira karoj pan pupedi on nan por o.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15Petruj ap japen potoan on i: Re kotin kawewe on kit karajeraj pot et.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16I ari kotin majani: Komail pil jota lolekon?
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17Komail jaikenta weweki, meakaroj, me kin ko on nan aua kin kodilon on nan kaped o ap kin kajapokela?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18A me kin ko jan nan aua, kin tapida jan nan monion, o i me kin kajaminela aramaj.
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19Pwe jan nan monion o lamelam jued kin tapi jan ia: Kamela aramaj, o kamal, o nenek, o pirap, o kadede likam, o lalaue.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20Jon pukat, me kin kajaminela aramaj. A jo omiom ap mana jota kin kajaminela aramaj.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21Iejuj ap kotila jan waja o, kotilan wein Tiruj o Jidon.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22A kilan, li en Kanaan amen, me kodo jan waja o, likelikwir on i, potoan on: Kupura ia! Main, ir me japwilim en Dawid! Nai jereipein waiwairokki tewil.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23A a jota kotin japen i meakot. Japwilim a tounpadak kan ap kai don i poeki re a potoan on: Re kotin kadarala i, pwe a kin likelikwir don kitail.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24A kotin japen majani: Jota me I pakadara don, pwin jip en jaun Ijrael eta, me jalonalar.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25A a kodo, poridi on i potoan on: Main, re kotin kupura ia!
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26A kotin japen majani: A jota mau, en ale en jeri ar tunol prot ap kajedi on ren kijin kidi kan.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27A potoan on: Melel Main, ari jo, kijin kidi kan kin namenam maremor akan, me kin pupedi jan ni tepel en ar jaumaj.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28Iejuj ap kotin japen majani on i: O li, om pojon mo laud! A pan wiaui on uk duen me koe inon ion. Na jeripein ap kelailadar ni auer ota.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29Iejuj ari kotila jan waja koti don liman jed en Kalilaa a lao kotida pon dol eu ap kaipokedi waja o.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30O pokon kalaimun pokondon i, me wado me danidan kai, o me majkun, o me loton, o me jikilikil, o jon toto, ap pwilikidi ni aluwilua. A ap kotin kakelail ir ada.
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31Pokon o ap puriamwuiki ni ar kilan, me loton akan lokolokaia, o me jikilikil akan kelailadar, o me danidan kan alialu, o me majkun akan kilan waja; rap kapina Kot en Ijrael.
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32Iejuj lao molipe pena japwilim a tounpadak kan a kotin majani: I ap pokela pokon en, pwe re mi re i ran jilu ap jota kan ar mana, a I jota pan kadar ir ala ni ar jota manaer, pwe ren der dupokala pon al o.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33Japwilim a tounpadak kan ap potoan on i: Je pan kijan ia prot toto, men kamedela pokon et nan jap tan wet?
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34lejuj kotin majani on irail: lopon en prot me depa mi re omail? Irail potoan on: Me iju o kijin mam kij.
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35I ari kotin majani on pokon ii, on mondi on nan pwel o,
35И заповеди народу да поседају по земљи.
36Ap kotikidar lopon en prot iju o kijin mam akai, laolaoki, pwilitiki pajan o kotiki on sapwilim a tounpadak kan, a tounpadak kan ap nek on pokon o.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37Irail karoj ari manaer, o medier; irail ap deuk pena kopou iju luan kamadip o.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38A irail, me manaer, me ol pakid, a li o jeri kan jota ian wadawader.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39A lao kotin kadar pajan pokon o, a kotilan pon jop pot, koti don impan Maktala.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.