Evangelo Di S. Matteo 15
Diodati Bibbia 1885Translation
Diodati Bibbia 1885
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ALLORA gli Scribi ed i Farisei di Gerusalemme vennero a Gesù, dicendo:
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2Perchè trasgrediscono i tuoi discepoli la tradizion degli anziani? poichè non si lavano le mani, quando prendono cibo.
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3Ma egli, rispondendo, disse loro: E voi, perchè trasgredite il comandamento di Dio per la vostra tradizione?
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4Poichè Iddio ha comandato in questa maniera: Onora padre, e madre; e: Chi maledice padre, o madre, muoia di morte.
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5Ma voi dite: Chiunque avrà detto al padre, o alla madre: Tutto ciò, di che tu potresti esser da me sovvenuto, è offerta a Dio;
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
6può non più onorar suo padre, e sua madre. Ed avete annullato il comandamento di Dio con la vostra tradizione.
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7Ipocriti, ben di voi profetizzò Isaia, dicendo:
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8Questo popolo si accosta a me con la bocca, e mi onora con le labbra; ma il cuor loro è lungi da me.
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9Ma invano mi onorano insegnando dottrine, che son comandamenti d'uomini.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10Poi, chiamata a sè la moltitudine, le disse: Ascoltate, ed intendete:
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11Non ciò che entra nella bocca contamina l'uomo; ma ben lo contamina ciò che esce dalla bocca.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12Allora i suoi discepoli, accostatisi, gli dissero: Sai tu che i Farisei, udito questo ragionamento, sono stati scandalezzati?
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13Ed egli, rispondendo, disse: Ogni pianta che il padre mio celeste non ha piantata sarà diradicata.
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14Lasciateli; son guide cieche di ciechi; ora, se un cieco guida un altro cieco amendue cadranno nella fossa.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15E Pietro, rispondendo, gli disse: Dichiaraci quella parabola.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16E Gesù disse: Siete voi eziandio ancor privi d'intelletto?
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17Non intendete voi ancora che tutto ciò che entra nella bocca se ne va nel ventre, e poi è gettato fuori nella latrina?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18Ma le cose che escono dalla bocca procedono dal cuore, ed esse contaminano l'uomo.
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19Poichè dal cuore procedono pensieri malvagi, omicidii, adulterii, fornicazioni, furti, false testimonianze, maldicenze.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20Queste son le cose che contaminano l'uomo; ma il mangiare con mani non lavate non contamina l'uomo.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21POI Gesù, partitosi di là, si ritrasse nelle parti di Tiro, e di Sidon.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22Ed ecco, una donna Cananea, uscita di que' confini, gli gridò, dicendo: Abbi pietà di me, o Signore, figliuol di Davide! la mia figliuola è malamente tormentata dal demonio.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23Ma egli non le rispondeva nulla. E i suoi discepoli, accostatisi, lo pregavano, dicendo: Licenziala, perciocchè ella grida dietro a noi.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24Ma egli, rispondendo, disse: Io non son mandato se non alle pecore perdute della casa d'Israele.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25Ed ella venne, e l'adorò, dicendo: Signore, aiutami.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26Ma egli, rispondendo, disse: Non è cosa onesta prendere il pan de' figliuoli, e gettarlo a' cagnuoli.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27Ed ella disse: Ben dici, Signore; poichè anche i cagnuoli mangiano delle miche che cadono dalla tavola de' lor padroni.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28Allora Gesù, rispondendo, le disse: O donna, grande è la tua fede; siati fatto come tu vuoi. E da quell'ora, la sua figliuola fu sanata.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29E GESÙ, partendo di là, venne presso al mar della Galilea; e salito sopra il monte, si pose quivi a sedere.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30E molte turbe si accostarono a lui, le quali aveano con loro degli zoppi, dei ciechi, de' mutoli, de' monchi, ed altri molti; e li gettarono a' piedi di Gesù, ed egli li sanò;
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31talchè le turbe si maravigliavano, vedendo i mutoli parlare, i monchi esser sani, gli zoppi camminare, e i ciechi vedere; e glorificarono l'Iddio d'Israele.
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32E Gesù, chiamati a sè i suoi discepoli, disse: Io ho gran pietà della moltitudine; perciocchè già tre giorni continui dimora appresso di me, e non ha di che mangiare; e pure io non voglio licenziarli digiuni, che talora non vengano meno tra via.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33E i suoi discepoli gli dissero: Onde avremmo in un luogo deserto tanti pani, che bastassero a saziare una cotanta moltitudine?
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34E Gesù disse loro: Quanti pani avete? Ed essi dissero: Sette, e alcuni pochi pesciolini.
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35Ed egli comandò alle turbe che si mettessero a sedere in terra.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
36Poi prese i sette pani, e i pesci, e rese grazie, li ruppe, e li diede a' suoi discepoli; e i discepoli alla moltitudine.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37E tutti ne mangiarono, e furon saziati; poi levaron l'avanzo de' pezzi, e ve ne furono sette panieri pieni.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38Or coloro che avean mangiato erano quattromila uomini, oltre alle donne e i fanciulli.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39Poi, licenziate le turbe, egli montò nella navicella, e venne ne' confini di Magdala.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.