Matthew 15
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then came to him from Jerusalem scribes and Pharisees, saying:
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2Why do thy disciples transgress the tradition of the ancients? For they wash not their hands when they eat bread.
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3But he answering, said to them: Why do you also transgress the commandment of God for your tradition? For God said:
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4Honour thy father and mother: And: He that shall curse father or mother, let him die the death.
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5But you say: Whosoever shall say to father or mother, The gift whatsoever proceedeth from me, shall profit thee.
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
6And he shall not honour his father or his mother: and you have made void the commandment of God for your tradition.
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7Hypocrites, well hath Isaias prophesied of you, saying:
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8This people honoureth me with their lips: but their heart is far from me.
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9And in vain do they worship me, teaching doctrines and commandments of men.
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10And having called together the multitudes unto him, he said to them: Hear ye and understand.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11Not that which goeth into the mouth defileth a man: but what cometh out of the mouth, this defileth a man.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12Then came his disciples, and said to him: Dost thou know that the Pharisees, when they heard this word, were scandalized?
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13But he answering them, said: Every plant which my heavenly Father hath not planted, shall be rooted up.
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14Let them alone: they are blind, and leaders of the blind. And if the blind lead the blind, both will fall into the pit.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15And Peter answering, said to him: Expound to us this parable.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16But he said: Are you also yet without understanding?
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17Do you not understand, that whatsoever entereth into the mouth, goeth into the belly, and is cast out into the privy?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18But the things which proceed out of the mouth, come forth from the heart, and those things defile a man.
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19For from the heart come forth evil thoughts, murders, adulteries, fornications, thefts, false testimonies, blasphemies.
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20These are the things that defile a man. But to eat with unwashed hands doth not defile a man.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21And Jesus went from thence, and retired into the coasts of Tyre and Sidon.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22And behold a woman of Canaan who came out of those coasts, crying out, said to him: Have mercy on me, O Lord, thou son of David: my daughter is grieviously troubled by the devil.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23Who answered her not a word. And his disciples came and besought him, saying: Send her away, for she crieth after us:
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24And he answering, said: I was not sent but to the sheep that are lost of the house of Israel.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25But she came and adored him, saying: Lord, help me.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26Who answering, said: It is not good to take the bread of the children, and to cast it to the dogs.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27But she said: Yea, Lord; for the whelps also eat of the crumbs that fall from the table of their masters.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28Then Jesus answering, said to her: O woman, great is thy faith: be it done to thee as thou wilt: and her daughter was cured from that hour.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29And when Jesus had passed away from thence, he came nigh the sea of Galilee. And going up into a mountain, he sat there.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30And there came to him great multitudes, having with them the dumb, the blind, the lame, the maimed, and many others: and they cast them down at his feet, and he healed them:
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31So that the multitudes marvelled seeing the dumb speak, the lame walk, and the blind see: and they glorified the God of Israel.
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32And Jesus called together his disciples, and said: I have compassion on the multitudes, because they continue with me now three days, and have not what to eat, and I will not send them away fasting, lest they faint in the way.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33And the disciples say unto him: Whence then should we have so many loaves in the desert, as to fill so great a multitude?
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34And Jesus said to them: How many loaves have you? But they said: Seven, and a few little fishes.
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35And he commanded the multitude to sit down upon the ground.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
36And taking the seven loaves and the fishes, and giving thanks, he brake, and gave to his disciples, and the disciples to the people.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37And they did all eat, and had their fill. And they took up seven baskets full, of what remained of the fragments.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38And they that did eat, were four thousand men, beside children and women.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39And having dismissed the multitude, he went up into a boat, and came into the coasts of Magedan.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.