Matthew 21
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And when they drew nigh to Jerusalem, and were come to Bethphage, unto mount Olivet, then Jesus sent two disciples,
1И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2Saying to them: Go ye into the village that is over against you, and immediately you shall find an ass tied, and a colt with her: loose them and bring them to me.
2говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3And if any man shall say anything to you, say ye, that the Lord hath need of them: and forthwith he will let them go.
3И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4Now all this was done that it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying:
4А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5Tell ye the daughter of Sion: Behold thy king cometh to thee, meek, and sitting upon an ass, and a colt the foal of her that is used to the yoke.
5Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6And the disciples going, did as Jesus commanded them.
6И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7And they brought the ass and the colt, and laid their garments upon them, and made him sit thereon.
7Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8And a very great multitude spread their garments in the way: and others cut boughs from the trees, and strewed them in the way:
8А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9And the multitudes that went before and that followed, cried, saying: Hosanna to the son of David: Blessed is he that cometh in the name of the Lord: Hosanna in the highest.
9А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10And when he was come into Jerusalem, the whole city was moved, saying: Who is this?
10И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11And the people said: This is Jesus the prophet, from Nazareth of Galilee.
11А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12And Jesus went into the temple of God, and cast out all them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the money changers, and the chairs of them that sold doves:
12И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13And he saith to them: It is written, My house shall be called the house of prayer; but you have made it a den of thieves.
13И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14And there came to him the blind and the lame in the temple; and he healed them.
14И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15And the chief priests and scribes, seeing the wonderful things that he did, and the children crying in the temple, and saying: Hosanna to the son of David; were moved with indignation.
15А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16And said to him: Hearest thou what these say? And Jesus said to them: Yea, have you never read: Out of the mouth of infants and of sucklings thou hast perfected praise?
16И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17And leaving them, he went out of the city into Bethania, and remained there.
17И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18And in the morning, returning into the city, he was hungry.
18А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19And seeing a certain fig tree by the way side, he came to it, and found nothing on it but leaves only, and he saith to it: May no fruit grow on thee henceforward for ever. And immediately the fig tree withered away.
19И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
20And the disciples seeing it wondered, saying: How is it presently withered away?
20И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21And Jesus answering, said to them: Amen, I say to you, if you shall have faith, and stagger not, not only this of the fig tree shall you do, but also if you shall say to this mountain, Take up and cast thyself into the sea, it shall be done.
21А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22And in all things whatsoever you shall ask in prayer, believing, you shall receive.
22И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23And when he was come into the temple, there came to him, as he was teaching, the chief priests and ancients of the people, saying: By what authority dost thou these things? and who hath given thee this authority?
23И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24Jesus answering, said to them: I also will ask you one word, which if you shall tell me, I will also tell you by what authority I do these things.
24А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25The baptism of John, whence was it? from heaven or from men? But they thought within themselves, saying:
25Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26If we shall say, from heaven, he will say to us: Why then did you not believe him? But if we shall say, from men, we are afraid of the multitude: for all held John as a prophet.
26Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27And answering Jesus, they said: We know not. He also said to them: Neither do I tell you by what authority I do these things.
27И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28But what think you? A certain man had two sons; and coming to the first, he said: Son, go work today in my vineyard.
28Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29And he answering, said: I will not. But afterwards, being moved with repentance, he went.
29А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30And coming to the other, he said in like manner. And he answering, said: I go, Sir; and he went not.
30И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31Which of the two did the father’s will? They say to him: The first. Jesus saith to them: Amen I say to you, that the publicans and the harlots shall go into the kingdom of God before you.
31Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32For John came to you in the way of justice, and you did not believe him. But the publicans and the harlots believed him: but you, seeing it, did not even afterwards repent, that you might believe him.
32Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33Hear ye another parable. There was a man an householder, who planted a vineyard, and made a hedge round about it, and dug in it a press, and built a tower, and let it out to husbandmen; and went into a strange country.
33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34And when the time of the fruits drew nigh, he sent his servants to the husbandmen that they might receive the fruits thereof.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35And the husbandmen laying hands on his servants, beat one, and killed another, and stoned another.
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36Again he sent other servants more than the former; and they did to them in like manner.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37And last of all he sent to them his son, saying: They will reverence my son.
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38But the husbandmen seeing the son, said among themselves: This is the heir: come, let us kill him, and we shall have his inheritance.
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39And taking him, they cast him forth out of the vineyard, and killed him.
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40When therefore the lord of the vineyard shall come, what will he do to those husbandmen?
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41They say to him: He will bring those evil men to an evil end; and will let out his vineyard to other husbandmen, that shall render him the fruit in due season.
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42Jesus saith to them: Have you never read in the Scriptures: The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner? By the Lord this has been done; and it is wonderful in our eyes.
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43Therefore I say to you, that the kingdom of God shall be taken from you, and shall be given to a nation yielding the fruits thereof.
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44And whosoever shall fall on this stone, shall be broken: but on whomsoever it shall fall, it shall grind him to powder.
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45And when the chief priests and Pharisees had heard his parables, they knew that he spoke of them.
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46And seeking to lay hands on him, they feared the multitudes: because they held him as a prophet.
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.