Matthew 21
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And when they drew nigh unto Jerusalem, and were come to Bethphage, unto the mount of Olives, then sent Jesus two disciples,
1И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2Saying unto them, Go into the village over against you, and straightway ye shall find an ass tied, and a colt with her: loose them , and bring them unto me.
2говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3And if any man say ought unto you, ye shall say, The Lord hath need of them; and straightway he will send them.
3И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4All this was done, that it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying,
4А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5Tell ye the daughter of Sion, Behold, thy King cometh unto thee, meek, and sitting upon an ass, and a colt the foal of an ass.
5Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6And the disciples went, and did as Jesus commanded them,
6И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7And brought the ass, and the colt, and put on them their clothes, and they set him thereon.
7Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8And a very great multitude spread their garments in the way; others cut down branches from the trees, and strawed them in the way.
8А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9And the multitudes that went before, and that followed, cried, saying, Hosanna to the Son of David: Blessed is he that cometh in the name of the Lord; Hosanna in the highest.
9А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10And when he was come into Jerusalem, all the city was moved, saying, Who is this?
10И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11And the multitude said, This is Jesus the prophet of Nazareth of Galilee.
11А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12¶ And Jesus went into the temple of God, and cast out all them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves,
12И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13And said unto them, It is written, My house shall be called the house of prayer; but ye have made it a den of thieves.
13И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14And the blind and the lame came to him in the temple; and he healed them.
14И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15And when the chief priests and scribes saw the wonderful things that he did, and the children crying in the temple, and saying, Hosanna to the Son of David; they were sore displeased,
15А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16And said unto him, Hearest thou what these say? And Jesus saith unto them, Yea; have ye never read, Out of the mouth of babes and sucklings thou hast perfected praise?
16И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17¶ And he left them, and went out of the city into Bethany; and he lodged there.
17И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18Now in the morning as he returned into the city, he hungered.
18А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19And when he saw a fig tree in the way, he came to it, and found nothing thereon, but leaves only, and said unto it, Let no fruit grow on thee henceforward for ever. And presently the fig tree withered away.
19И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква.
20And when the disciples saw it , they marvelled, saying, How soon is the fig tree withered away!
20И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21Jesus answered and said unto them, Verily I say unto you, If ye have faith, and doubt not, ye shall not only do this which is done to the fig tree, but also if ye shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; it shall be done.
21А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22And all things, whatsoever ye shall ask in prayer, believing, ye shall receive.
22И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23¶ And when he was come into the temple, the chief priests and the elders of the people came unto him as he was teaching, and said, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority?
23И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24And Jesus answered and said unto them, I also will ask you one thing, which if ye tell me, I in like wise will tell you by what authority I do these things.
24А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25The baptism of John, whence was it? from heaven, or of men? And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say unto us, Why did ye not then believe him?
25Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26But if we shall say, Of men; we fear the people; for all hold John as a prophet.
26Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27And they answered Jesus, and said, We cannot tell. And he said unto them, Neither tell I you by what authority I do these things.
27И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28¶ But what think ye? A certain man had two sons; and he came to the first, and said, Son, go work to day in my vineyard.
28Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29He answered and said, I will not: but afterward he repented, and went.
29А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30And he came to the second, and said likewise. And he answered and said, I go , sir: and went not.
30И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31Whether of them twain did the will of his father? They say unto him, The first. Jesus saith unto them, Verily I say unto you, That the publicans and the harlots go into the kingdom of God before you.
31Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32For John came unto you in the way of righteousness, and ye believed him not: but the publicans and the harlots believed him: and ye, when ye had seen it , repented not afterward, that ye might believe him.
32Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33¶ Hear another parable: There was a certain householder, which planted a vineyard, and hedged it round about, and digged a winepress in it, and built a tower, and let it out to husbandmen, and went into a far country:
33Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34And when the time of the fruit drew near, he sent his servants to the husbandmen, that they might receive the fruits of it.
34А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35And the husbandmen took his servants, and beat one, and killed another, and stoned another.
35И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36Again, he sent other servants more than the first: and they did unto them likewise.
36Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37But last of all he sent unto them his son, saying, They will reverence my son.
37А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38But when the husbandmen saw the son, they said among themselves, This is the heir; come, let us kill him, and let us seize on his inheritance.
38А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39And they caught him, and cast him out of the vineyard, and slew him .
39И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40When the lord therefore of the vineyard cometh, what will he do unto those husbandmen?
40Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41They say unto him, He will miserably destroy those wicked men, and will let out his vineyard unto other husbandmen, which shall render him the fruits in their seasons.
41Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42Jesus saith unto them, Did ye never read in the scriptures, The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner: this is the Lord’s doing, and it is marvellous in our eyes?
42А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43Therefore say I unto you, The kingdom of God shall be taken from you, and given to a nation bringing forth the fruits thereof.
43Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44And whosoever shall fall on this stone shall be broken: but on whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.
44И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45And when the chief priests and Pharisees had heard his parables, they perceived that he spake of them.
45И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46But when they sought to lay hands on him, they feared the multitude, because they took him for a prophet.
46И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.