Matthew 6
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Take heed that ye do not your alms before men, to be seen of them: otherwise ye have no reward of your Father which is in heaven.
1Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
2Therefore when thou doest thine alms, do not sound a trumpet before thee, as the hypocrites do in the synagogues and in the streets, that they may have glory of men. Verily I say unto you, They have their reward.
2Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
3But when thou doest alms, let not thy left hand know what thy right hand doeth:
3А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
4That thine alms may be in secret: and thy Father which seeth in secret himself shall reward thee openly.
4Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
5¶ And when thou prayest, thou shalt not be as the hypocrites are : for they love to pray standing in the synagogues and in the corners of the streets, that they may be seen of men. Verily I say unto you, They have their reward.
5И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6But thou, when thou prayest, enter into thy closet, and when thou hast shut thy door, pray to thy Father which is in secret; and thy Father which seeth in secret shall reward thee openly.
6А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
7But when ye pray, use not vain repetitions, as the heathen do : for they think that they shall be heard for their much speaking.
7А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8Be not ye therefore like unto them: for your Father knoweth what things ye have need of, before ye ask him.
8Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
9After this manner therefore pray ye: Our Father which art in heaven, Hallowed be thy name.
9овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
10Thy kingdom come. Thy will be done in earth, as it is in heaven.
10Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
11Give us this day our daily bread.
11Хлеб наш потребни дај нам данас;
12And forgive us our debts, as we forgive our debtors.
12И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
13And lead us not into temptation, but deliver us from evil: For thine is the kingdom, and the power, and the glory, for ever. Amen.
13И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
14For if ye forgive men their trespasses, your heavenly Father will also forgive you:
14Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
15But if ye forgive not men their trespasses, neither will your Father forgive your trespasses.
15Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
16¶ Moreover when ye fast, be not, as the hypocrites, of a sad countenance: for they disfigure their faces, that they may appear unto men to fast. Verily I say unto you, They have their reward.
16А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
17But thou, when thou fastest, anoint thine head, and wash thy face;
17А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18That thou appear not unto men to fast, but unto thy Father which is in secret: and thy Father, which seeth in secret, shall reward thee openly.
18да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
19¶ Lay not up for yourselves treasures upon earth, where moth and rust doth corrupt, and where thieves break through and steal:
19Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
20But lay up for yourselves treasures in heaven, where neither moth nor rust doth corrupt, and where thieves do not break through nor steal:
20него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
21For where your treasure is, there will your heart be also.
21Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
22The light of the body is the eye: if therefore thine eye be single, thy whole body shall be full of light.
22Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
23But if thine eye be evil, thy whole body shall be full of darkness. If therefore the light that is in thee be darkness, how great is that darkness!
23Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
24¶ No man can serve two masters: for either he will hate the one, and love the other; or else he will hold to the one, and despise the other. Ye cannot serve God and mammon.
24Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
25Therefore I say unto you, Take no thought for your life, what ye shall eat, or what ye shall drink; nor yet for your body, what ye shall put on. Is not the life more than meat, and the body than raiment?
25Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
26Behold the fowls of the air: for they sow not, neither do they reap, nor gather into barns; yet your heavenly Father feedeth them. Are ye not much better than they?
26Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27Which of you by taking thought can add one cubit unto his stature?
27А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
28And why take ye thought for raiment? Consider the lilies of the field, how they grow; they toil not, neither do they spin:
28И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
29And yet I say unto you, That even Solomon in all his glory was not arrayed like one of these.
29Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
30Wherefore, if God so clothe the grass of the field, which to day is, and to morrow is cast into the oven, shall he not much more clothe you, O ye of little faith?
30А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
31Therefore take no thought, saying, What shall we eat? or, What shall we drink? or, Wherewithal shall we be clothed?
31Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
32(For after all these things do the Gentiles seek:) for your heavenly Father knoweth that ye have need of all these things.
32Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33But seek ye first the kingdom of God, and his righteousness; and all these things shall be added unto you.
33Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
34Take therefore no thought for the morrow: for the morrow shall take thought for the things of itself. Sufficient unto the day is the evil thereof.
34Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.