Матей 6
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Луаць сяма сэ ну вэ ындеплиниць неприхэниря воастрэ ынаинтя оаменилор, ка сэ фиць вэзуць де ей; алтминтерь, ну вець авя рэсплатэ де ла Татэл востру, каре есте ын черурь.
1Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
2Ту, дар, кынд фачьмилостение, ну суна ку трымбица ынаинтя та, кум фак фэцарничий ын синагоӂь ши ын улице, пентру ка сэ фие слэвиць де оамень. Адевэрат вэ спун кэ шь-ау луат рэсплата.
2Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
3Чи ту, кынд фачь милостение, сэ ну штие стынга та че фаче дряпта,
3А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
4пентру ка милостения та сэ фие фэкутэ ын аскунс; ши Татэл тэу, каре веде ын аскунс, ыць ва рэсплэти.
4Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
5Кынд вэ ругаць, сэ ну фиць ка фэцарничий, кэрора ле плаче сэ се роаӂе стынд ын пичоаре ын синагоӂь ши ла колцуриле улицелор, пентру ка сэ фие вэзуць де оамень. Адевэрат вэ спун кэ шь-ау луат рэсплата.
5И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6Чи ту, кынд те роӂь, интрэын одэица та, ынкуе-ць уша ши роагэ-те Татэлуй тэу, каре есте ын аскунс; ши Татэл тэу, каре веде ын аскунс, ыць ва рэсплэти.
6А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
7Кынд вэ ругаць, сэ ну болборосиць ачеляшь ворбе, ка пэгыний, кэрорали се паре кэ, дакэ спун о мулциме де ворбе, вор фи аскултаць.
7А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8Сэ ну вэ асемэнаць ку ей; кэч Татэл востру штие де че авець требуинцэ, май ынаинте ка сэ-Й черець вой.
8Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
9Ятэ дар кум требуе сэ вэ ругаць: ‘Татэлностру каре ешть ын черурь! Сфинцяскэ-се Нумеле Тэу;
9овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
10вие Ымпэрэция Та; факэ-севоя Та, прекумын чер ши пе пэмынт.
10Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
11Пыня ноастрэчя де тоате зилеледэ-не-о ноуэ астэзь
11Хлеб наш потребни дај нам данас;
12ши неяртэ ноуэ грешелиле ноастре, прекум ши ной ертэм грешицилор ноштри
12И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
13ши ну не дуче ын испитэ, чи избэвеште-неде чел рэу. Кэча Та есте ымпэрэция ши путеря ши слава ын вечь. Амин!’
13И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
14Дакэертаць оаменилор грешелиле лор, ши Татэл востру чел череск вэ ва ерта грешелиле воастре.
14Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
15Дар, дакэ нуертаць оаменилор грешелиле лор, нич Татэл востру ну вэ ва ерта грешелиле воастре.
15Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
16Кынд постиць , сэ ну вэ луаць о ынфэцишаре посоморытэ, ка фэцарничий, каре ышь слуцеск фецеле, ка сэ се арате оаменилор кэ постеск. Адевэрат вэ спун кэ шь-ау луат рэсплата.
16А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
17Чи ту, кынд постешть, унӂе-цькапул ши спалэ-ць фаца,
17А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18ка сэ те арэць кэ постешть ну оаменилор, чи Татэлуй тэу, каре есте ын аскунс; ши Татэл тэу, каре веде ын аскунс, ыць ва рэсплэти.
18да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
19Ну вэ стрынӂець коморь пе пэмынт, унде ле мэнынкэ молииле ши руӂина ши унде ле сапэ ши ле фурэ хоций;
19Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
20чистрынӂеци-вэ коморь ын чер, унде ну ле мэнынкэ молииле ши руӂина ши унде хоций ну ле сапэ, нич ну ле фурэ.
20него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
21Пентру кэ унде есте комоара воастрэ, аколо ва фи ши инима воастрэ.
21Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
22Окюл есте луминатрупулуй. Дакэ окюл тэу есте сэнэтос, тот трупул тэу ва фи плин де луминэ;
22Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
23дар, дакэ окюл тэу есте рэу, тот трупул тэу ва фи плин де ынтунерик. Аша кэ, дакэ лумина каре есте ын тине есте ынтунерик, кыт де маре требуе сэ фие ынтунерикул ачеста!
23Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
24Нименьну поате служи ла дой стэпынь. Кэч сау ва уры пе унул ши ва юби пе челэлалт; сау ва цине ла унул ши ва несокоти пе челэлалт: Нупутець служи луй Думнезеу ши луй Мамона.
24Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
25Де ачея вэ спун: Нувэ ынгрижораць де вяца воастрэ, гындинду-вэ че вець мынка сау че вець бя; нич де трупул востру, гындинду-вэ ку че вэ вець ымбрэка. Оаре ну есте вяца май мулт декыт храна ши трупул, май мулт декыт ымбрэкэминтя?
25Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
26Уйтаци-вэла пэсэриле черулуй: еле нич ну сямэнэ, нич ну сечерэ ши нич ну стрынг нимик ын грынаре, ши тотушь Татэл востру чел череск ле хрэнеште. Оаре ну сунтець вой ку мулт май де прец декыт еле?
26Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27Ши апой, чине динтре вой, кяр ынгрижорынду-се, поате сэ адауӂе мэкар ун кот ла ынэлцимя луй?
27А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
28Ши де че вэ ынгрижораць де ымбрэкэминте? Уйтаци-вэ ку бэгаре де сямэ кум креск криний де пе кымп: ей нич ну торк, нич ну цес;
28И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
29тотушь вэ спун кэ нич кяр Соломон, ын тоатэ слава луй, ну с-а ымбрэкат ка унул дин ей.
29Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
30Аша кэ, дакэ астфел ымбракэ Думнезеу ярба де пе кымп, каре астэзь есте, дар мыне ва фи арункатэ ын куптор, ну вэ ва ымбрэка Ел ку мулт май мулт пе вой, пуцин крединчошилор?
30А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
31Ну вэ ынгрижораць дар, зикынд: ‘Че вом мынка?’ сау: ‘Че вом бя?’ сау: ‘Ку че не вом ымбрэка?’
31Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
32Фииндкэ тоате ачесте лукрурь нямуриле ле каутэ. Татэл востру чел череск штие кэ авець требуинцэ де еле.
32Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33Кэутацьмай ынтый Ымпэрэция луй Думнезеу ши неприхэниря Луй, ши тоате ачесте лукрурь ви се вор да пе дясупра.
33Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
34Ну вэ ынгрижораць дар де зиуа де мыне; кэч зиуа де мыне се ва ынгрижора де еа ынсэшь. Ажунӂе зилей неказул ей.
34Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.