Матей 14
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын время ачея, кырмуиторул Ирод а аузит ворбинду-се деспре Исус
1У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;
2ши а зис служиторилор сэй: „Ачеста есте Иоан Ботезэторул! А ынвият дин морць ши де ачея се фак минунь прин ел.”
2и рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.
3Кэч Ирод принсесе пе Иоан, ыл легасе ши-л пусесе ын темницэ дин причина Иродиадей, неваста фрателуй сэу Филип;
3Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог.
4пентру кэ Иоан ый зичя: „Ну-ць есте ынгэдуит с-о ай де невастэ.”
4Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.
5Ирод ар фи врут сэ-л омоаре, дар се темя де нород, пентру кэ нородул привя пе Иоан ка пе ун пророк.
5И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.
6Дар, кынд се прэзнуя зиуа наштерий луй Ирод, фата Иродиадей а жукат ынаинтя оаспецилор ши а плэкут луй Ирод.
6А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.
7Де ачея й-а фэгэдуит ку журэмынт кэ ый ва да орьче ва чере.
7Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште.
8Ындемнатэ де мама са, еа а зис: „Дэ-мь аич, ынтр-о фарфурие, капул луй Иоан Ботезэторул!”
8А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља.
9Ымпэратул с-а ынтристат, дар, дин причина журэминтелор сале ши де окий челор че шедяу ла масэ ымпреунэ ку ел, а порунчит сэ и-л дя.
9И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати.
10Ши а тримис сэ тае капул луй Иоан ын темницэ.
10И посла те посекоше Јована у тамници.
11Капул а фост адус ынтр-о фарфурие ши дат фетей, каре л-а дус ла мама са.
11И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој.
12Ученичий луй Иоан ау венит де й-ау луат трупул, л-ау ынгропат ши с-ау дус де ау дат де штире луй Исус.
12И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.
13Исус, кынд а аузит вестя ачаста, а плекат де аколо ынтр-о корабие, ка сэ Се дукэ сингур ла о парте, ынтр-ун лок пустиу. Нороаделе, кынд ау аузит лукрул ачеста, ау ешит дин четэць ши с-ау луат дупэ Ел пе жос.
13И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.
14Кынд а ешит дин корабие, Исус а вэзут о глоатэ маре, И с-а фэкут милэ де еа ши а виндекат пе чей болнавь.
14И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.
15Кынд с-а ынсерат, ученичий с-ау апропият де Ел ши Й-ау зис: „Локул ачеста есте пустиу, ши время ятэ кэ а трекут. Дэ друмул нороаделор сэ се дукэ прин сате сэ-шь кумпере де мынкаре.”
15А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
16„Н-ау невое сэ плече” , ле-а рэспунс Исус; „даци-ле вой сэ мэнынче.”
16А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.
17Дар ей Й-ау зис: „Н-авем аич декыт чинч пынь ши дой пешть.”
17А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.
18Ши Ел ле-а зис: „Адучеци-й аич ла Мине!”
18А Он рече: Донесите ми их овамо.
19Апой а порунчит нороаделор сэ шадэ пе ярбэ, а луат челе чинч пынь ши чей дой пешть, Шь-а ридикат окий спре чер, а бинекувынтат, а фрынт пыниле ши ле-а дат ученичилор, яр ей ле-ау ымпэрцит нороаделор.
19И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.
20Тоць ау мынкат ши с-ау сэтурат ши с-ау ридикат доуэспрезече кошурь плине ку рэмэшицеле де фиримитурь.
20И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21Чей че мынкасерэ ерау кам ла чинч мий де бэрбаць, афарэ де фемей ши де копий.
21А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.
22Ындатэ дупэ ачея, Исус а силит пе ученичий Сэй сэ интре ын корабие ши сэ трякэ ынаинтя Луй де партя чялалтэ пынэ ва да друмул нороаделор.
22И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.
23Дупэ че а дат друмул нороаделор, С-а суит пе мунте сэ Се роаӂе сингур ла о парте. Се ынноптасе, ши Ел ера сингур аколо.
23И одступивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.
24Ын тимпул ачеста, корабия ера ынвэлуитэ де валурь ын мижлокул мэрий; кэч вынтул ера ымпотривэ.
24А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар.
25Кынд се ынгына зиуа ку ноаптя, Исус а венит ла ей, умблынд пе маре.
25А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.
26Кынд Л-ау вэзут ученичий умблынд пе маре, с-ау ынспэймынтат ши ау зис: „Есте о нэлукэ!” Ши, де фрикэ, ау ципат.
26И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.
27Исус ле-а зис ындатэ: „Ындрэзниць, Еу сунт, ну вэ темець!”
27А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.
28„Доамне”, Й-а рэспунс Петру, „дакэ ешть Ту, порунчеште-мь сэ вин ла Тине пе апе!”
28А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води.
29„Вино!” , й-а зис Исус. Петру а коборыт дин корабие ши а ынчепут сэ умбле пе апе ка сэ мяргэ ла Исус.
29А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.
30Дар, кынд а вэзут кэ вынтул ера таре, с-а темут ши, фииндкэ ынчепя сэ се афунде, а стригат: „Доамне, скапэ-мэ!”
30Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!
31Ындатэ, Исус а ынтинс мына, л-а апукат ши й-а зис: „Пуцин крединчосуле, пентру че те-ай ындоит?”
31И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?
32Ши, дупэ че ау интрат ын корабие, а стат вынтул.
32И кад уђоше у лађу, преста ветар.
33Чей че ерау ын корабие ау венит де с-ау ынкинат ынаинтя луй Исус ши Й-ау зис: „Ку адевэрат, Ту ешть Фиул луй Думнезеу!”
33А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.
34Дупэ че ау трекут маря, ау венит ын цинутул Генезаретулуй.
34И прешавши дођоше у земљу генисаретску.
35Оамений дин локул ачела, каре куноштяу пе Исус, ау тримис сэ дя де штире ын тоате ымпрежуримиле ши ау адус ла Ел пе тоць болнавий.
35И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике.
36Болнавий Ыл ругау сэ ле дя вое нумай сэ се атингэ де поала хайней Луй. Ши тоць кыць с-ау атинс с-ау виндекат.
36И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.