Mattheum 15
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Tunc accesserunt ad eum ab Jerosolymis scribæ et pharisæi, dicentes:
1Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:
2Quare discipuli tui transgrediuntur traditionem seniorum? non enim lavant manus suas cum panem manducant.
2Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.
3Ipse autem respondens ait illis: Quare et vos transgredimini mandatum Dei propter traditionem vestram? Nam Deus dixit:
3А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?
4Honora patrem, et matrem: et, Qui maledixerit patri, vel matri, morte moriatur.
4Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.
5Vos autem dicitis: Quicumque dixerit patri, vel matri: Munus, quodcumque est ex me, tibi proderit:
5А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим би ти ја могао помоћи;
6et non honorificabit patrem suum, aut matrem suam: et irritum fecistis mandatum Dei propter traditionem vestram.
6може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.
7Hypocritæ, bene prophetavit de vobis Isaias, dicens:
7Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:
8[Populus hic labiis me honorat: cor autem eorum longe est a me.
8Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.
9Sine causa autem colunt me, docentes doctrinas et mandata hominum.]
9Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.
10Et convocatis ad se turbis, dixit eis: Audite, et intelligite.
10И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.
11Non quod intrat in os, coinquinat hominem: sed quod procedit ex ore, hoc coinquinat hominem.
11Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.
12Tunc accedentes discipuli ejus, dixerunt ei: Scis quia pharisæi audito verbo hoc, scandalizati sunt?
12Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?
13At ille respondens ait: Omnis plantatio, quam non plantavit Pater meus cælestis, eradicabitur.
13А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.
14Sinite illos: cæci sunt, et duces cæcorum; cæcus autem si cæco ducatum præstet, ambo in foveam cadunt.
14Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.
15Respondens autem Petrus dixit ei: Edissere nobis parabolam istam.
15А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.
16At ille dixit: Adhuc et vos sine intellectu estis?
16А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?
17Non intelligitis quia omne quod in os intrat, in ventrem vadit, et in secessum emittitur?
17Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?
18Quæ autem procedunt de ore, de corde exeunt, et ea coinquinant hominem:
18А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.
19de corde enim exeunt cogitationes malæ, homicidia, adulteria, fornicationes, furta, falsa testimonia, blasphemiæ:
19Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.
20hæc sunt, quæ coinquinant hominem. Non lotis autem manibus manducare, non coinquinat hominem.
20И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.
21Et egressus inde Jesus secessit in partes Tyri et Sidonis.
21И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22Et ecce mulier chananæa a finibus illis egressa clamavit, dicens ei: Miserere mei, Domine fili David: filia mea male a dæmonio vexatur.
22И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.
23Qui non respondit ei verbum. Et accedentes discipuli ejus rogabant eum dicentes: Dimitte eam: quia clamat post nos.
23А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.
24Ipse autem respondens ait: Non sum missus nisi ad oves, quæ perierunt domus Israël.
24А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.
25At illa venit, et adoravit eum, dicens: Domine, adjuva me.
25А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!
26Qui respondens ait: Non est bonum sumere panem filiorum, et mittere canibus.
26А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.
27At illa dixit: Etiam Domine: nam et catelli edunt de micis quæ cadunt de mensa dominorum suorum.
27А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.
28Tunc respondens Jesus, ait illi: O mulier, magna est fides tua: fiat tibi sicut vis. Et sanata est filia ejus ex illa hora.
28Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.
29Et cum transisset inde Jesus, venit secus mare Galilææ: et ascendens in montem, sedebat ibi.
29И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.
30Et accesserunt ad eum turbæ multæ, habentes secum mutos, cæcos, claudos, debiles, et alios multos: et projecerunt eos ad pedes ejus, et curavit eos,
30И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,
31ita ut turbæ mirarentur, videntes mutos loquentes, claudos ambulantes, cæcos videntes: et magnificabant Deum Israël.
31тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.
32Jesus autem, convocatis discipulis suis, dixit: Misereor turbæ, quia triduo jam perseverant mecum, et non habent quod manducent: et dimittere eos jejunos nolo, ne deficiant in via.
32А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.
33Et dicunt ei discipuli: Unde ergo nobis in deserto panes tantos, ut saturemus turbam tantam?
33И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?
34Et ait illis Jesus: Quot habetis panes? At illi dixerunt: Septem, et paucos pisciculos.
34И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.
35Et præcepit turbæ ut discumberent super terram.
35И заповеди народу да поседају по земљи.
36Et accipiens septem panes, et pisces, et gratias agens, fregit, et dedit discipulis suis, et discipuli dederunt populo.
36И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.
37Et comederunt omnes, et saturati sunt. Et quod superfuit de fragmentis, tulerunt septem sportas plenas.
37И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.
38Erant autem qui manducaverunt quatuor millia hominum, extra parvulos et mulieres.
38А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.
39Et, dimissa turba, ascendit in naviculam: et venit in fines Magedan.
39И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.