Mattheum 7
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nolite judicare, ut non judicemini.
1Не судите да вам се не суди;
2In quo enim judicio judicaveritis, judicabimini: et in qua mensura mensi fueritis, remetietur vobis.
2јер каквим судом судите, онаквим ће вам судити; и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити.
3Quid autem vides festucam in oculo fratris tui, et trabem in oculo tuo non vides?
3А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у оку свом не осећаш?
4aut quomodo dicis fratri tuo: Sine ejiciam festucam de oculo tuo, et ecce trabs est in oculo tuo?
4Или, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом?
5Hypocrita, ejice primum trabem de oculo tuo, et tunc videbis ejicere festucam de oculo fratris tui.
5Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
6Nolite dare sanctum canibus: neque mittatis margaritas vestras ante porcos, ne forte conculcent eas pedibus suis, et conversi dirumpant vos.
6Не дајте светиње псима; нити мећите бисера свог пред свиње, да га не погазе ногама својим, и вративши се не растргну вас.
7Petite, et dabitur vobis: quærite, et invenietis: pulsate, et aperietur vobis.
7Иштите, и даће вам се; тражите, и наћи ћете; куцајте, и отвориће вам се.
8Omnis enim qui petit, accipit: et qui quærit, invenit: et pulsanti aperietur.
8Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвориће му се.
9Aut quis est ex vobis homo, quem si petierit filius suus panem, numquid lapidem porriget ei?
9Или који је међу вама човек у кога ако заиште син његов хлеба камен да му да?
10aut si piscem petierit, numquid serpentem porriget ei?
10Или ако рибе заиште да му да змију?
11Si ergo vos, cum sitis mali, nostis bona data dare filiis vestris: quanto magis Pater vester, qui in cælis est, dabit bona petentibus se?
11Кад дакле ви, зли будући, умете даре добре давати деци својој, колико ће више Отац ваш небески дати добра онима који Га моле?
12Omnia ergo quæcumque vultis ut faciant vobis homines, et vos facite illis. Hæc est enim lex, et prophetæ.
12Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.
13Intrate per angustam portam: quia lata porta, et spatiosa via est, quæ ducit ad perditionem, et multi sunt qui intrant per eam.
13Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст, и много их има који њим иду.
14Quam angusta porta, et arcta via est, quæ ducit ad vitam: et pauci sunt qui inveniunt eam !
14Као што су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе.
15Attendite a falsis prophetis, qui veniunt ad vos in vestimentis ovium, intrinsecus autem sunt lupi rapaces:
15Чувајте се од лажних пророка, који долазе к вама у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви.
16a fructibus eorum cognoscetis eos. Numquid colligunt de spinis uvas, aut de tribulis ficus?
16По родовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере с трња грожђе, или с чичка смокве?
17Sic omnis arbor bona fructus bonos facit: mala autem arbor malos fructus facit.
17Тако свако дрво добро родове добре рађа, а зло дрво родове зле рађа.
18Non potest arbor bona malos fructus facere: neque arbor mala bonos fructus facere.
18Не може дрво добро родова злих рађати, ни дрво зло родова добрих рађати.
19Omnis arbor, quæ non facit fructum bonum, excidetur, et in ignem mittetur.
19Свако дакле дрво које не рађа род добар, секу и у огањ бацају.
20Igitur ex fructibus eorum cognoscetis eos.
20И тако дакле по родовима њиховим познаћете их.
21Non omnis qui dicit mihi, Domine, Domine, intrabit in regnum cælorum: sed qui facit voluntatem Patris mei, qui in cælis est, ipse intrabit in regnum cælorum.
21Неће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи Оца мог који је на небесима.
22Multi dicent mihi in illa die: Domine, Domine, nonne in nomine tuo prophetavimus, et in nomine tuo dæmonia ejecimus, et in nomine tuo virtutes multas fecimus?
22Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! Нисмо ли у име Твоје пророковали, и Твојим именом ђаволе изгонили, и Твојим именом чудеса многа творили?
23Et tunc confitebor illis: Quia numquam novi vos: discedite a me, qui operamini iniquitatem.
23И тада ћу им ја казати: Никад вас нисам знао; идите од мене који чините безакоње.
24Omnis ergo qui audit verba mea hæc, et facit ea, assimilabitur viro sapienti, qui ædificavit domum suam supra petram,
24Сваки дакле који слуша ове моје речи и извршује их, казаћу да је као мудар човек који сазида кућу своју на камену:
25et descendit pluvia, et venerunt flumina, et flaverunt venti, et irruerunt in domum illam, et non cecidit: fundata enim erat super petram.
25И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и нападоше на кућу ону, и не паде; јер беше утврђена на камену.
26Et omnis qui audit verba mea hæc, et non facit ea, similis erit viro stulto, qui ædificavit domum suam super arenam:
26А сваки који слуша ове моје речи а не извршује их, он ће бити као човек луд који сазида кућу своју на песку:
27et descendit pluvia, et venerunt flumina, et flaverunt venti, et irruerunt in domum illam, et cecidit, et fuit ruina illius magna.
27И удари дажд, и дођоше воде, и дунуше ветрови, и ударише у кућу ону, и паде, и распаде се страшно.
28Et factum est: cum consummasset Jesus verba hæc, admirabantur turbæ super doctrina ejus.
28И кад сврши Исус речи ове, дивљаше се народ науци Његовој.
29Erat enim docens eos sicut potestatem habens, et non sicut scribæ eorum, et pharisæi.
29Јер их учаше као Онај који власт има, а не као књижевници.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.