Маттея 11
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І сталось, як скінчив Ісус, наказуючи дванайцятьом ученикам своїм, пійшов звідтіля навчати й проповідувати по городах їх.
1И кад сврши Исус заповести дванаесторици ученика својих, отиде оданде даље да учи и да проповеда по градовима њиховим.
2Почувши ж Йоан у темницї про дїла Христові, послав двох учеників своїх,
2А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих,
3сказати Йому: Чи ти грядущий, чи иншого ждати нам?
3и рече Му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
4Одказав Ісус і рече їм: Ійдїть та сповістїть Йоана про все, що чули й бачили:
4А Исус одговарајући рече им: Идите и кажите Јовану шта чујете и видите:
5слїпі бачять, і криві ходять, прокажені очищають ся, і глухі чують, мертві встають, і вбогі проповідують благовістє.
5Слепи прогледају и хроми ходе, губави чисте се и глуви чују, мртви устају и сиромашнима проповеда се јеванђеље.
6І щасливий, хто не поблазнить ся мною.
6И благо ономе који се не саблазни о мене.
7Як же вони відходили, почав Ісус говорити людям про Йоана: Чого виходили ви в пустиню дивитись? На тростину, що вітер колише?
7А кад ови отидоше, поче Исус људима говорити о Јовану: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
8Або чого виходили ви дивитись? На чоловіка одягненого в мяку одежу? ось ті, що носять мяку одежу, вони в царських будинках.
8Или шта сте изишли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који меке хаљине носе по царским су дворовима.
9Або чого виходили ви дивитись? На пророка? Так, глаголю вам: І більше пророка.
9Или шта сте изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка.
10Се ж бо той, про кого писано: Ось посилаю ангела мого перед лицем твоїм, що приготовить дорогу твою перед тобою.
10Јер је ово онај за кога је писано: Ето, ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим, који ће приправити пут Твој пред Тобом.
11Істино глаголю вам: Не явив ся між нарожденими від жінок більший од Йоана Хрестителя; найменший же у царстві небесному більший од него.
11Заиста вам кажем: Ни један између рођених од жена није изишао већи од Јована Крститеља; а најмањи у царству небеском већи је од њега.
12І від часів Йоана Хрестителя та й до сього дня царство небесне здобуваєть ся силою, і хто здобуває, той силоміць бере його.
12А од времена Јована Крститеља до сад царство небеско на силу се узима, и силеџије добијају га.
13Бо всї пророки й закон пророкували до Йоана.
13Јер су сви пророци и закон прорицали до Јована.
14І коли хочете прийняти, він єсть Ілия, що має прийти.
14И ако хоћете веровати, он је Илија што ће доћи.
15Хто має уші слухати, нехай слухає.
15Који има уши да чује нека чује.
16Кому ж я уподоблю рід сей? Подібен він тим дїтям, що сидять на торгу, та гукають до своїх товаришів,
16Али какав ћу казати да је овај род? Он је као деца која седе по улицама и вичу својим друговима,
17та кажуть: Ми вам сурмили, а ви не скакали; ми вам жалібно приговорювали, а ви не плакали.
17и говоре: Свирасмо вам, и не играсте; жалисмо вам се, и не јаукасте.
18Бо прийшов Йоан, не їсть і не пє, а вони кажуть: Диявола має.
18Јер Јован дође, који ни једе ни пије, а они кажу: Ђаво је у њему.
19Прийшов Син чоловічий, їсть і пє, а вони кажуть: Ось чоловік прожора та пяниця, друг митникам та грішникам. І оправдилась премудрість од дїтей своїх.
19Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима. И оправдаше премудрост деца њена.
20Тодї почав докоряти городам, де стало ся найбільше чудес Його, що не покаялись:
20Тада поче Исус викати на градове у којима су се догодила највећа чудеса Његова, па се нису покајали:
21Горе тобі, Хоразине! горе тобі, Витсаїдо! бо коли б чудеса, що стали ся в вас, стались у Тирі та Сидонї, давно були б вони покаялись у веретищі та попелї.
21Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали.
22Тільки ж глаголю вам: Одраднїще буде Тирові та Сидонові суднього дня, нїж вам.
22Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у дан страшног суда него вама.
23І ти, Капернауме, що піднявсь аж під небо, провалиш ся в саме пекло; бо коли б чудеса, що стали ся в тобі, стали ся в Содомі, зостав ся б він аж і досї.
23И ти Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.
24Тим то глаголю вам: Що одраднїще буде землї Содомській суднього дня, нїж тобі.
24Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан страшног суда него теби.
25І озвав ся Ісус того часу знов і рече: Хвалю Тебе, Отче, Господи неба й землї, що Ти втаїв се від премудрих і розумних, а відкрив єси те недолїткам.
25У то време одговори Исус, и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних а казао си простима.
26Так, Отче: бо так воно вподобалось тобі.
26Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
27Все передане менї від Отця мого, й нїхто не знає Сина, тільки Отець; анї Отця нїхто не знає, тільки Син, та кому хоче Син одкрити.
27Све је мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца ко зна до Син и ако коме Син хоће казати.
28Прийдїть до мене, всї знеможені та отягчені, я впокою вас.
28Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
29Візьміть ярмо моє на себе, й навчіть ся від мене: бо я тихий і смирний серцем; то й знайдете відпочинок душам вашим.
29Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
30Бо ярмо моє любе, й тягар мій легкий.
30Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.