1 Коринтян 11
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Будьте послїдувателями моїми, яко ж і я Христів.
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2Хвалю ж вас, браттє, що все моє памятаєте і, яко ж я передав вам, перекази держите.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
3Хочу ж, щоб ви знали, що всякому чоловікові голова Христос, голова жінцї чоловік, голова ж Христу — Бог.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
4Усякий чоловік, що молить ся або пророкує, покривши голову, осоромлює голову свою.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5Усяка ж жінка, що молить ся або пророкує, не покривши голови, осоромлює голову свою; одно ж бо воно й те саме, якби була й обголена.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
6Коли бо не покриваєть ся жінка, нехай і стрижеть ся; коли ж сором жінцї стригти ся чи голити ся, нехай покриваєть ся.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7Чоловік бо не має покривати голови, образом і славою Божою бувши, жінка ж славою чоловічою.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
8Бо не чоловік од жінки, а жінка від чоловіка.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
9І не сотворено чоловіка ради жінки, а жінку ради чоловіка.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
10Тим і мусить жінка знак властї мати на голові ради ангелів.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
11Однако ж нї чоловік без жінки, нї жінка без чоловіка, в Господї.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
12Бо як жінка від чоловіка, так і чоловік через жінку, все ж від Бога.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
13Самі між собою судїть: чи личить жінцї непокритій молитись Богу?
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
14Або чи не сама ж природа навчає вас, що коли чоловік має довге волоссє, то сором йому?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
15Жінка ж, коли має довге волоссє, се слава їй; бо волоссє замість покриття їй дано.
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
16Коли ж хто єсть сварливим, то ми такого звичаю не маємо, нї церкви Божі.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
17Се ж завіщаючи, не хвалю, що не на лучче, а на гірше збираєтесь.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18Бо найперш, як сходитесь ви в церкву, чую, що буває роздїленнє між вами, й почасти вірю.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
19Треба бо й єресям між вами бути, щоб вірні між вами явились.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
20Як же сходитесь до купи, то не на те, щоб Господню вечерю їсти.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21Кожен бо свою вечерю попереду поїсть, і один голодує, другий же впиваєть ся.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
22Хиба бо домів не маєте, щоб їсти й пити? чи церквою Божою гордуєте і осоромлюєте неимущих? Що ж вам сказати? чи похвалити вас у сьому? Не похвалю.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23Я бо прийняв од Господа, що й передав вам, що Господь Ісус тієї ночи, котрої був виданий, прийняв хлїб,
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
24і, хвалу віддавши, переломив, і рече: Прийміть, їжте, се єсть тїло моє, що за вас ламлене; се робіть на мій спомин.
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25Так само й чашу по вечері глаголючи: Ся чаша єсть новий завіт у крові моїй; се робіть, скільки раз пєте, на мій спомин.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26Скільки бо раз їсте хлїб сей і чашу сю пєте, смерть Господню звіщаєте, доки (Він) прийде.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
27Тим же, хто їсти ме хлїб сей і пити ме чашу Господню недостойно, винен буде тїла і крови Господньої.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28Нехай же розгледить чоловік себе і так нехай хлїб їсть і чашу пє.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
29Хто бо їсть і пє недостойно, суд собі їсть і пє, нерозсуджаючи про тїло Господнє.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
30Того-то многі між вами недужі та слабі, й заснуло доволї.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31Бо коли б ми самі себе розсуджували, то не були б осуджені.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
32Бувши ж осудженими, від Бога караємось, щоб з сьвітом не осудились.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
33Тим же, браттє моє, зійшовшись їсти, один одного дожидайте.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
34Коли ж хто голодний, дома нехай їсть, щоб на суд не сходились. Про остальне ж, як прийду, дам порядок.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.