1 Коринтян 13

Kulish and Puluj Bible (1905)

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Коли мовами людськими глаголю й ангелськими, любови ж не маю, то став ся я як мідь дзвіняча і бубен гудячий.

1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

2Коли маю пророцтво і знаю всї тайни і все знаннє, і коли маю всю віру, так щоб і гори переставляти, любови ж не маю, то я нїщо.

2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

3І коли роздам увесь маєток мій, і коли тїло моє передам, щоб його спалено, любови ж не маю, то нїякої користи менї (з того).

3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

4Любов довго терпить, милосердує; любов не завидує; любов не величаєть ся, не надимаєть ся,

4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

5не осоромлює, не шукає свого, не пориваєть ся до гнїву, не думає лихого;

5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

6не веселить ся неправдою, а веселить ся правдою;

6не радује се неправди, а радује се истини,

7все покриває, всьому йме віри, на все вповає, все терпить.

7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

8Любов нїколи не впадає (гине); чи то ж пророцтва, вони впадуть; чи то мови, вони замовкнуть; чи то знаннє, воно зникне.

8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

9Бо від части знаємо і від части пророкуємо.

9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

10Як же прийде звершене, тодї те, що від части, зникне.

10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

11Як був я малолїток, то яко малолїток говорив, яко малолїток розумів, яко малолїток думав; як же став чоловіком, то покинув дитяче.

11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

12Бачимо бо тепер через дзеркало, в загадцї, тодї ж лицем до лиця; тепер пізнаю від части, тодї ж пізнаю, яко ж і я познаний.

12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

13Тепер же пробувають віра, надїя, любов, сї троє; більша ж із сих любов.

13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.