1 Corinthians 13
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Though I speak with the tongues of men and of angels, and have not charity, I am become as sounding brass, or a tinkling cymbal.
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
2And though I have the gift of prophecy, and understand all mysteries, and all knowledge; and though I have all faith, so that I could remove mountains, and have not charity, I am nothing.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3And though I bestow all my goods to feed the poor , and though I give my body to be burned, and have not charity, it profiteth me nothing.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
4Charity suffereth long, and is kind; charity envieth not; charity vaunteth not itself, is not puffed up,
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
5Doth not behave itself unseemly, seeketh not her own, is not easily provoked, thinketh no evil;
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6Rejoiceth not in iniquity, but rejoiceth in the truth;
6не радује се неправди, а радује се истини,
7Beareth all things, believeth all things, hopeth all things, endureth all things.
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8Charity never faileth: but whether there be prophecies, they shall fail; whether there be tongues, they shall cease; whether there be knowledge, it shall vanish away.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
9For we know in part, and we prophesy in part.
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
10But when that which is perfect is come, then that which is in part shall be done away.
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
11When I was a child, I spake as a child, I understood as a child, I thought as a child: but when I became a man, I put away childish things.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
12For now we see through a glass, darkly; but then face to face: now I know in part; but then shall I know even as also I am known.
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
13And now abideth faith, hope, charity, these three; but the greatest of these is charity.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.