哥林多前書 13
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1我若能說萬人的方言，並天使的話語，卻沒有愛，我就成了鳴的鑼，響的鈸一般。
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
2我若有先知講道 之能 ，也明白各樣的奧祕，各樣的知識，而且有全備的信，叫我能夠移山，卻沒有愛，我就算不得甚麼。
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3我若將所有的賙濟 窮人 ，又捨己身叫人焚燒，卻沒有愛，仍然與我無益。
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
4愛是恆久忍耐，又有恩慈；愛是不嫉妒；愛是不自誇，不張狂，
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
5不做害羞的事，不求自己的益處，不輕易發怒，不計算 人的 惡，
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6不喜歡不義，只喜歡真理；
6не радује се неправди, а радује се истини,
7凡事包容，凡事相信，凡事盼望，凡事忍耐。
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8愛是永不止息。先知講道之能終必歸於無有；說方言之能終必停止；知識也終必歸於無有。
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
9我們現在所知道的有限，先知所講的也有限，
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
10等那完全的來到，這有限的必歸於無有了。
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
11我作孩子的時候，話語像孩子，心思像孩子，意念像孩子，既成了人，就把孩子的事丟棄了。
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
12我們如今彷彿對着鏡子觀看，模糊不清，到那時就要面對面了。我如今所知道的有限，到那時就全知道，如同主知道我一樣。
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
13如今常存的有信，有望，有愛這三樣，其中最大的是愛。
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.