哥林多前書 7
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1論到你們信上所提的事， 我說 男不近女倒好。
1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2但要免淫亂的事，男子當各有自己的妻子；女子也當各有自己的丈夫。
2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3丈夫當用合宜之分待妻子；妻子待丈夫也要如此。
3муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4妻子沒有權柄主張自己的身子，乃在丈夫；丈夫也沒有權柄主張自己的身子，乃在妻子。
4Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5夫妻不可彼此虧負，除非兩相情願，暫時分房，為要專心禱告方可；以後仍要同房，免得撒但趁着你們情不自禁，引誘你們。
5Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6我說這話，原是准 你們 的，不是命 你們 的。
6Али ово говорим по свету а не по заповести;
7我願意眾人像我一樣；只是各人領受上帝的恩賜，一個是這樣，一個是那樣。
7јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8我對着沒有嫁娶的和寡婦說，若他們常像我就好。
8А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9倘若自己禁止不住，就可以嫁娶。與其慾火攻心，倒不如嫁娶為妙。
9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10至於那已經嫁娶的，我吩咐他們；其實不是我吩咐，乃是主吩咐說：妻子不可離開丈夫，
10А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11若是離開了，不可再嫁，或是仍同丈夫和好。丈夫也不可離棄妻子。
11(ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12我對其餘的人說（不是主說）：倘若某弟兄有不信的妻子，妻子也情願和他同住，他就不要離棄妻子。
12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13妻子有不信的丈夫，丈夫也情願和她同住，她就不要離棄丈夫。
13И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14因為不信的丈夫就因着妻子成了聖潔，並且不信的妻子就因着丈夫成了聖潔。不然，你們的兒女就不潔淨，但如今他們是聖潔的了。
14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15倘若那不信的人要離去，就由他離去吧！無論是弟兄，是姊妹，遇着這樣的事都不必拘束。上帝召我們原是要我們和睦。
15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16你這作妻子的，怎麼知道不能救你的丈夫呢？你這作丈夫的，怎麼知道不能救你的妻子呢？
16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17只要照主所分給各人的，和上帝所召各人的而行。我吩咐各教會都是這樣。
17Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18有人已受割禮蒙召呢，就不要廢割禮；有人未受割禮蒙召呢，就不要受割禮。
18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19受割禮算不得甚麼，不受割禮也算不得甚麼，只要守上帝的誡命就是了。
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20各人蒙召的時候是甚麼身分，仍要守住這身分。
20Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21你是作奴隸蒙召的嗎？不要因此憂慮；若能以自由，就求自由更好。
21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22因為作奴僕蒙召於主的，就是主所釋放的人；作自由之人蒙召的，就是基督的奴僕。
22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23你們是重價買來的，不要作人的奴僕。
23Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24弟兄們，你們各人蒙召的時候是甚麼身分，仍要在上帝面前守住這身分。
24Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25論到童身的人，我沒有主的命令，但我既蒙主憐恤能作忠心的人，就把自己的意見告訴 你們 。
25А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26因現今的艱難，據我看來，人不如守素安常才好。
26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27你有妻子纏着呢，就不要求脫離；你沒有妻子纏着呢，就不要求妻子。
27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28你若娶妻，並不是犯罪；處女若出嫁，也不是犯罪。然而這等人肉身必受苦難，我卻願意你們免這苦難。
28А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29弟兄們，我對你們說：時候減少了。從此以後，那有妻子的，要像沒有妻子；
29А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30哀哭的，要像不哀哭；快樂的，要像不快樂；置買的，要像無有所得；
30и који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31用世物的，要像不用世物，因為這世界的樣子將要過去了。
31и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32我願你們無所掛慮。沒有娶妻的，是為主的事掛慮，想怎樣叫主喜悅。
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33娶了妻的，是為世上的事掛慮，想怎樣叫妻子喜悅。
33а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34婦人和處女也有分別。沒有出嫁的，是為主的事掛慮，要身體、靈魂都聖潔；已經出嫁的，是為世上的事掛慮，想怎樣叫丈夫喜悅。
34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35我說這話是為你們的益處，不是要牢籠你們，乃是要叫你們行合宜的事，得以殷勤服事主，沒有分心的事。
35А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36若有人以為自己待他的女兒不合宜，女兒也過了年歲，事又當行，他就可隨意辦理，不算有罪，叫二人成親就是了。
36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37倘若人心裏堅定，沒有不得已的事，並且由得自己作主，心裏又決定了留下女兒 不出嫁 ，如此行也好。
37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38這樣看來，叫自己的女兒出嫁是好，不叫她出嫁更是好。
38Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39丈夫活着的時候，妻子是被約束的；丈夫若死了，妻子就可以自由，隨意再嫁，只是要嫁這在主裏面的人。
39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40然而按我的意見，若常守節更有福氣。我也想自己是被上帝的靈感動了。
40Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.