哥林多前书 7
Chinese Union Version, punctuated (Simplified)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1论到你们信上所提的事， 我说 男不近女倒好。
1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2但要免淫乱的事，男子当各有自己的妻子；女子也当各有自己的丈夫。
2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3丈夫当用合宜之分待妻子；妻子待丈夫也要如此。
3муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4妻子没有权柄主张自己的身子，乃在丈夫；丈夫也没有权柄主张自己的身子，乃在妻子。
4Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5夫妻不可彼此亏负，除非两相情愿，暂时分房，为要专心祷告方可；以后仍要同房，免得撒但趁着你们情不自禁，引诱你们。
5Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6我说这话，原是准 你们 的，不是命 你们 的。
6Али ово говорим по свету а не по заповести;
7我愿意众人像我一样；只是各人领受 神的恩赐，一个是这样，一个是那样。
7јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8我对着没有嫁娶的和寡妇说，若他们常像我就好。
8А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9倘若自己禁止不住，就可以嫁娶。与其欲火攻心，倒不如嫁娶为妙。
9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10至于那已经嫁娶的，我吩咐他们；其实不是我吩咐，乃是主吩咐说：妻子不可离开丈夫，
10А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11若是离开了，不可再嫁，或是仍同丈夫和好。丈夫也不可离弃妻子。
11(ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12我对其余的人说（不是主说）：倘若某弟兄有不信的妻子，妻子也情愿和他同住，他就不要离弃妻子。
12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13妻子有不信的丈夫，丈夫也情愿和她同住，她就不要离弃丈夫。
13И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14因为不信的丈夫就因着妻子成了圣洁，并且不信的妻子就因着丈夫成了圣洁。不然，你们的儿女就不洁净，但如今他们是圣洁的了。
14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15倘若那不信的人要离去，就由他离去吧！无论是弟兄，是姊妹，遇着这样的事都不必拘束。 神召我们原是要我们和睦。
15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16你这作妻子的，怎么知道不能救你的丈夫呢？你这作丈夫的，怎么知道不能救你的妻子呢？
16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17只要照主所分给各人的，和 神所召各人的而行。我吩咐各教会都是这样。
17Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18有人已受割礼蒙召呢，就不要废割礼；有人未受割礼蒙召呢，就不要受割礼。
18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19受割礼算不得什么，不受割礼也算不得什么，只要守 神的诫命就是了。
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20各人蒙召的时候是什么身分，仍要守住这身分。
20Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21你是作奴隶蒙召的吗？不要因此忧虑；若能以自由，就求自由更好。
21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22因为作奴仆蒙召于主的，就是主所释放的人；作自由之人蒙召的，就是基督的奴仆。
22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23你们是重价买来的，不要作人的奴仆。
23Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24弟兄们，你们各人蒙召的时候是什么身分，仍要在 神面前守住这身分。
24Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25论到童身的人，我没有主的命令，但我既蒙主怜恤能作忠心的人，就把自己的意见告诉 你们 。
25А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26因现今的艰难，据我看来，人不如守素安常才好。
26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27你有妻子缠着呢，就不要求脱离；你没有妻子缠着呢，就不要求妻子。
27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28你若娶妻，并不是犯罪；处女若出嫁，也不是犯罪。然而这等人肉身必受苦难，我却愿意你们免这苦难。
28А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29弟兄们，我对你们说：时候减少了。从此以后，那有妻子的，要像没有妻子；
29А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30哀哭的，要像不哀哭；快乐的，要像不快乐；置买的，要像无有所得；
30и који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31用世物的，要像不用世物，因为这世界的样子将要过去了。
31и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32我愿你们无所挂虑。没有娶妻的，是为主的事挂虑，想怎样叫主喜悦。
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33娶了妻的，是为世上的事挂虑，想怎样叫妻子喜悦。
33а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34妇人和处女也有分别。没有出嫁的，是为主的事挂虑，要身体、灵魂都圣洁；已经出嫁的，是为世上的事挂虑，想怎样叫丈夫喜悦。
34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35我说这话是为你们的益处，不是要牢笼你们，乃是要叫你们行合宜的事，得以殷勤服事主，没有分心的事。
35А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36若有人以为自己待他的女儿不合宜，女儿也过了年岁，事又当行，他就可随意办理，不算有罪，叫二人成亲就是了。
36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37倘若人心里坚定，没有不得已的事，并且由得自己作主，心里又决定了留下女儿 不出嫁 ，如此行也好。
37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38这样看来，叫自己的女儿出嫁是好，不叫她出嫁更是好。
38Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39丈夫活着的时候，妻子是被约束的；丈夫若死了，妻子就可以自由，随意再嫁，只是要嫁这在主里面的人。
39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40然而按我的意见，若常守节更有福气。我也想自己是被 神的灵感动了。
40Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.