1 Коринтян 7
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Про що ж ви писали до мене, то добре б чоловікові до жінки не приставати.
1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2Та задля (ухилення) перелюбу, кожен свою жінку нехай має, і кожна свого чоловіка нехай має.
2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3Нехай чоловік оддає жінцї, яку треба, любов; так само й жінка чоловікові.
3муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4Жінка над своїм тїлом не має власти, а чоловік; так же само й чоловік над своїм тїлом не має власти, а жінка.
4Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5Не вхиляйтесь одно від одного, хиба що по згодї на (який ся) час, щоб пробували в постї та молитві, та й знов докупи сходьтесь, щоб сатана не спокушував вас невдержаннєм вашим.
5Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6Се ж глаголю по дозволу, а не по наказу.
6Али ово говорим по свету а не по заповести;
7Бажаю бо, щоб усї люде були, як я сам. Тільки ж свій дар має кожен від Бога: один так, другий так.
7јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8Глаголю ж нежонатим та вдовицям: Добре їм, коли зістануть ся, як і я.
8А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9Коли ж не вдержять ся, нехай женять ся; лучче бо женитись, нїж розпалюватись.
9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10Жонатим же завітую не я, а Господь: Жінка нехай не розлучаєть ся з чоловіком.
10А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11Коли ж і розлучить ся, то нехай буде без чоловіка, або нехай з чоловіком помирить ся; та й чоловік щоб з жінкою не розлучав ся.
11(ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12Иншим же я глаголю, не Господь: Коли которий брат має жінку, що не вірує, а любо їй жити з ним, нехай не відпуска її.
12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13І котора жінка має чоловіка, що не вірує, а йому любо жити з нею, нехай не відпуска його.
13И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14Осьвячуєть ся бо чоловік невіруючий в жінцї, і осьвячуєть ся жінка невіруюча в чоловікові; ато дїти ваші були б нечисті; тепер же сьвяті.
14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15Коли ж невіруючий розлучаєть ся, нехай розлучаєть ся; не приневолюєть ся бо брат або сестра у такому; у впокою ж бо покликав нас Бог.
15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16Як бо ти знаєш, жінко, що може спасеш чоловіка? Або як ти знаєш, чоловіче, що може жінку спасеш?
16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17Тільки, як кожному удїлив Бог, і як кожного покликав Господь, так нехай й ходить. І се всїм церквам наказую.
17Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18Чи хто в обрізанню покликаний, нехай не притворюєть ся. Чи в необрізанню хто покликаний, нехай не обрізуєть ся.
18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19Обрізаннє нїщо, і необрізаннє нїщо, а хороненнє заповідей Божих.
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20Кожний, у якому покликанню покликаний, у тому нехай і зостаєть ся.
20Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21Невільником ти покликаний? не журись; а коли можна й вільним стати ся, раднїще (тим) користуй ся.
21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22Покликаний бо у Господї невільник, той визволений у Господа. Так само й хто вільним покликаний, той невільник Христів.
22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23Цїною ви куплені; не робіть ся невільниками людськими.
23Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24У чому кожен покликаний, браттє, в тому нехай і пробуває перед Богом.
24Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25Про дїв же наказу Господнього не маю, а даю раду, яко помилуваний від Господа, щоб вірним бути.
25А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26Думаю, що се добре задля теперішньої нужди, щоб чоловіку так бути.
26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27Одруживсь єси з жінкою? не шукай розводу. Розвів ся єси з жінкою, не шукай жінки.
27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28Як же й ожениш ся, (ще) не згрішив єси; як і віддасть ся дїва, не згрішила; та горе по тїлу мати муть такі; я ж вас щаджу.
28А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29Се ж глаголю, браттє, що час короткий, і щоб ті, хто має жінку, були наче не мають;
29А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30і хто плаче, наче не плачуть; хто радуєть ся, наче не радують ся; хто купує, наче не осягають;
30и који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31і хто користуєть ся сим сьвітом, наче не користують ся; переходить бо образ сьвіта сього.
31и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32Я ж хочу, щоб ви не журились. Нежонатий журить ся про Господнє, як угодити Господеві;
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33жонатий же журить ся про сьвітове, як угодити жінцї.
33а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34Єсть (також) ріжниця між жінкою і дївицею: Незамужня журить ся про Господнє, щоб бути сьвятою тїлом і духом; а замужня журить ся про сьвітове, як угодити мужові.
34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35Се ж вам на користь вашу глаголю, не щоб вам накинути сїло, а ради чемности і приступу вашого до Господа без озирання.
35А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36Коли ж хто думає, що соромно для дївицї його, коли перецьвіте і так мусить бути, той, що хоче, нехай робить, не згрішить; нехай ідуть заміж.
36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37Которий стоїть твердо в серцї, не маючи примусу, та має власть над своєю волею, і розсудив так у серцї своїм, щоб держати дївицю свою, добре робить.
37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38Тим же хто віддає заміж, добре робить; а хто не віддає, лучче робить.
38Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39Жінка звязана законом, доки жив чоловік її; як же вмре чоловік її, вільна вона йти, за кого схоче, тільки в Господї.
39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40Щасливша ж, коли так пробувати ме по моїй радї; думаю ж, що й я маю Духа Божого.
40Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.