1 Коринтян 15
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Звіщаю ж вам, браттє, благовістє, що я благовіствував вам, котре й прийняли ви, і в котрому встояли,
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2котрим і спасаєтесь, коли памятаєте, яким словом я благовіствував вам, хиба що марно увірували.
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
3Бо я передав вам найперш, що й прийняв, що Христос умер за наші гріхи по писанням,
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
4і що поховано Його, і що встав третього дня по писанням,
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5і що явив ся Кифі а опісля дванайцятьом.
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6Після того явив ся більш пяти сотень братам разом, з котрих більше живуть і досї, инші ж і впокоїлись.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
7Після того явив ся Якову, а потім усїм апостолам.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8На останок же всїх, мов якому недорідку, явивсь і менї.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
9Я бо останнїй з апостолів, котрий недостоєн зватись апостолом, бо гонив церкву Божу.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10Благодаттю ж Божою я те, що є; і благодать Його до мене була не марна, а більш усїх їх працював я; не я ж, а благодать Божа, що зо мною.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11Чи то ж я, чи то вони, так проповідуємо, і так ви увірували.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
12Коли ж про Христа проповідуєть ся, що Він з мертвих устав, то як се деякі між вами кажуть, що нема воскресення мертвих?
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
13Коли ж воскресення мертвих нема, то й Христос не воскрес;
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
14коли ж Христос не воскрес, то марна проповідь наша, марна ж і віра ваша.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15І ми являємось кривими сьвідками Божими, бо сьвідкували про Бога, що воскресив Христа, котрого не воскресив, коли мертві не встають.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16Бо коли мертві не встають, то й Христос не встав.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17А коли Христос не встав, то марна віра ваша: ви ще в гріхах ваших.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18Тодї й померші в Христї погибли.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19Коли тільки в сьому життї вповаємо на Христа, то окаяннїщї (нещасливійші) ми всїх людей.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
20Тепер же Христос устав з мертвих; первістком між мертвими став ся.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
21Яко ж бо через чоловіка (прийшла) смерть, так через чоловіка й воскресеннє з мертвих.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22Як бо в Адамі всї вмирають, так і в Христї всї оживають.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
23Кожен своїм порядком: Первісток Христос, а потім Христові у приходї Його.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
24Тодї (прийде) конець, як передасть царство Богу й Отцеві, як зруйнує всяке старшинуваннє і всяку власть і силу.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25Мусить бо Він царювати, доки положить усїх ворогів під ноги Його.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26Останнїй ворог зруйнуєть ся — смерть.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
27Усе бо впокорив під ноги Його. Коли ж рече, що все впокорено, то явно, що окрім Того, хто покорив Йому все.
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
28Коли ж упокорить ся Йому все, тодї і сам Син упокорить ся Тому, хто впокорив Йому все, щоб Бог був усе у всьому.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
29Ато що робити муть ті, хто хрестить ся ради мертвих, коли зовсїм мертві не встають? чого ж і хрестять ся ради мертвих?
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
30Чого ж і ми небезпечимось всякого часу?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31Що-дня вмираю; так (по правдї нехай буде) менї ваша похвала, що маю в Христї Ісусї, Господї нашому.
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32Коли б я чоловічим робом боров ся з зьвірями в Єфесї, то яка менї користь, коли мертві не встають? Нумо їсти й пити, бо завтра помремо.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
33Не обманюйте себе: ледачі бесїди псують добрі звичаї.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34Протверезїть ся праведно та не грішіть; бо деякі не знають Бога. На сором вам глаголю.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
35Та хто-небудь скаже: Як устануть мертві? і в якому тїлї прийдуть?
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
36Безумний! що ти сїєш, не оживе, коли не вмре.
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
37І що сїєш, не тїло будуче сїєш, а голе зерно, як лучить ся, пшеничне, або яке инше.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38Бог же дає йому тїло, яке схоче, і кожному насїнню своє тїло.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
39Не кожне тїло таке саме тїло; тільки инше тїло в людей, инше тїло в скотини, инше у риб, инше ж у птаства.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40(Єсть) і тїла небесні й тїла земні, та инша слава небесних, а инша земних.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41Инша слава сонця, а инша слава місяця, і инша слава зір; зоря бо від зори відрізняєть ся славою.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42Так і воскресеннє мертвих. Сїєть ся у зотлїннє, устає у нетлїнню.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43Сїєть ся в безчестю, устає в славі; сїєть ся в немочі, устає в силї.
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44Сїєть ся тїло душевне, устає тїло духовне; єсть тїло душевне і єсть тїло духовне.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45Так і написано: Став ся первий чоловік Адам душею живою, а останнїй Адам духом животворящим.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46Тільки перш не духовне (було), а душевне, духовне ж потім.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47Первий чоловік із землї земний; другий чоловік Господь з неба.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48Який земний, такі й земні; і який небесний, такі й небесні.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49І яко ж носили ми образ земного, так носити мем і образ небесного.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50Се ж глаголю, браттє, що тїло і кров царства Божого наслїдити не може; і зотлїннє незотлїння не наслїдить.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51Ось тайну вам глаголю: Всї не впокоїмось, всї ж перемінимось.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
52У хвилину, у миг ока, за останньою трубою — бо затрубить, і мертві повстають нетлїнними, і ми попереміняємось.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53Треба бо тлїнному сьому одягнутись у нетлїннє, і смертному сьому одягнутись у безсмертє.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54Як же тлїнне се одягнеть ся в нетлїннє і смертне се одягнеть ся в безсмертє, тодї станеть ся написане слово: Пожерта смерть побідою.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
55Де в тебе, смерте, жоло? де в тебе, пекло, побіда?
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
56Жоло ж смерти — гріх, а сила гріха — закон.
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57Богу ж дяка, що дав нам побіду через Господа нашого Ісуса Христа.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
58Тим же, браттє моє любе, бувайте тверді, стійкі, надто збогачуючись у дїлї Господньому завсїди, знаючи, що праця ваша не марна перед Господем.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.