1 Corinthians 15
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now, brothers, I want to remind you of the gospel I preached to you, which you received, and in which you stand firm.
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2By this gospel you are saved, if you hold firmly to the word I preached to you. Otherwise, you have believed in vain.
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
3For what I received I passed on to you as of first importance: that Christ died for our sins according to the Scriptures,
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
4that He was buried, that He was raised on the third day according to the Scriptures,
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5and that He appeared to Cephas and then to the Twelve.
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6After that, He appeared to more than five hundred brothers at once, most of whom are still living, though some have fallen asleep.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
7Then He appeared to James, then to all the apostles.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8And last of all He appeared to me also, as to one of untimely birth.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
9For I am the least of the apostles and am unworthy to be called an apostle, because I persecuted the church of God.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10But by the grace of God I am what I am, and His grace to me was not in vain. No, I worked harder than all of them—yet not I, but the grace of God that was with me.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11Whether, then, it was I or they, this is what we preach, and this is what you believed.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
12But if it is preached that Christ has been raised from the dead, how can some of you say that there is no resurrection of the dead?
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
13If there is no resurrection of the dead, then not even Christ has been raised.
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
14And if Christ has not been raised, our preaching is worthless, and so is your faith.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15In that case, we are also exposed as false witnesses about God. For we have testified about God that He raised Christ from the dead, but He did not raise Him if in fact the dead are not raised.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16For if the dead are not raised, then not even Christ has been raised.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17And if Christ has not been raised, your faith is futile; you are still in your sins.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18Then those also who have fallen asleep in Christ have perished.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19If our hope in Christ is for this life alone, we are to be pitied more than all men.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
20But Christ has indeed been raised from the dead, the firstfruits of those who have fallen asleep.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
21For since death came through a man, the resurrection of the dead comes also through a man.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22For as in Adam all die, so in Christ all will be made alive.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
23But each in his own turn: Christ the firstfruits; then at His coming, those who belong to Him.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
24Then the end will come, when He hands over the kingdom to God the Father after He has destroyed all dominion, authority, and power.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25For He must reign until He has put all His enemies under His feet.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26The last enemy to be destroyed is death.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
27For “God has put everything under His feet.” Now when it says that everything has been put under Him, this clearly does not include the One who put everything under Him.
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
28And when all things have been subjected to Him, then the Son Himself will be made subject to Him who put all things under Him, so that God may be all in all.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
29If these things are not so, what will those do who are baptized for the dead? If the dead are not raised at all, why are people baptized for them?
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
30And why do we endanger ourselves every hour?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31I face death every day, brothers, as surely as I boast about you in Christ Jesus our Lord.
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32If I fought wild beasts in Ephesus for human motives, what did I gain? If the dead are not raised, “Let us eat and drink, for tomorrow we die.”
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
33Do not be deceived: “Bad company corrupts good character.”
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34Sober up as you ought, and stop sinning; for some of you are ignorant of God. I say this to your shame.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
35But someone will ask, “How are the dead raised? With what kind of body will they come?”
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
36You fool! What you sow does not come to life unless it dies.
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
37And what you sow is not the body that will be, but just a seed, perhaps of wheat or something else.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38But God gives it a body as He has designed, and to each kind of seed He gives its own body.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
39Not all flesh is the same: Men have one kind of flesh, animals have another, birds another, and fish another.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40There are also heavenly bodies and earthly bodies. But the splendor of the heavenly bodies is of one degree, and the splendor of the earthly bodies is of another.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41The sun has one degree of splendor, the moon another, and the stars another; and star differs from star in splendor.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42So will it be with the resurrection of the dead: What is sown is perishable; it is raised imperishable.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43It is sown in dishonor; it is raised in glory. It is sown in weakness; it is raised in power.
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44It is sown a natural body; it is raised a spiritual body. If there is a natural body, there is also a spiritual body.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45So it is written: “The first man Adam became a living being;” the last Adam a life-giving spirit.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46The spiritual, however, was not first, but the natural, and then the spiritual.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47The first man was of the dust of the earth, the second man from heaven.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48As was the earthly man, so also are those who are of the earth; and as is the heavenly man, so also are those who are of heaven.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49And just as we have borne the likeness of the earthly man, so also shall we bear the likeness of the heavenly man.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50Now I declare to you, brothers, that flesh and blood cannot inherit the kingdom of God, nor does the perishable inherit the imperishable.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51Listen, I tell you a mystery: We will not all sleep, but we will all be changed—
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
52in an instant, in the twinkling of an eye, at the last trumpet. For the trumpet will sound, the dead will be raised imperishable, and we will be changed.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53For the perishable must be clothed with the imperishable, and the mortal with immortality.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54When the perishable has been clothed with the imperishable and the mortal with immortality, then the saying that is written will come to pass: “Death has been swallowed up in victory.”
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
55“Where, O Death, is your victory? Where, O Death, is your sting?”
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
56The sting of death is sin, and the power of sin is the law.
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57But thanks be to God, who gives us the victory through our Lord Jesus Christ!
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
58Therefore, my beloved brothers, be steadfast and immovable. Always excel in the work of the Lord, because you know that your labor in the Lord is not in vain.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.