1 Corinthiens 15
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Je vous rappelle, frères, l’Évangile que je vous ai annoncé, que vous avez reçu, dans lequel vous avez persévéré,
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2et par lequel vous êtes sauvés, si vous le retenez tel que je vous l’ai annoncé; autrement, vous auriez cru en vain.
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
3Je vous ai enseigné avant tout, comme je l’avais aussi reçu, que Christ est mort pour nos péchés, selon les Écritures;
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
4qu’il a été enseveli, et qu’il est ressuscité le troisième jour, selon les Écritures;
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5et qu’il est apparu à Céphas, puis aux douze.
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6Ensuite, il est apparu à plus de cinq cents frères à la fois, dont la plupart sont encore vivants, et dont quelques-uns sont morts.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
7Ensuite, il est apparu à Jacques, puis à tous les apôtres.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8Après eux tous, il m’est aussi apparu à moi, comme à l’avorton;
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
9car je suis le moindre des apôtres, je ne suis pas digne d’être appelé apôtre, parce que j’ai persécuté l’Église de Dieu.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10Par la grâce de Dieu je suis ce que je suis, et sa grâce envers moi n’a pas été vaine; loin de là, j’ai travaillé plus qu’eux tous, non pas moi toutefois, mais la grâce de Dieu qui est avec moi.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11Ainsi donc, que ce soit moi, que ce soient eux, voilà ce que nous prêchons, et c’est ce que vous avez cru.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
12Or, si l’on prêche que Christ est ressuscité des morts, comment quelques-uns parmi vous disent-ils qu’il n’y a point de résurrection des morts?
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
13S’il n’y a point de résurrection des morts, Christ non plus n’est pas ressuscité.
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
14Et si Christ n’est pas ressuscité, notre prédication est donc vaine, et votre foi aussi est vaine.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15Il se trouve même que nous sommes de faux témoins à l’égard de Dieu, puisque nous avons témoigné contre Dieu qu’il a ressuscité Christ, tandis qu’il ne l’aurait pas ressuscité, si les morts ne ressuscitent point.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16Car si les morts ne ressuscitent point, Christ non plus n’est pas ressuscité.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17Et si Christ n’est pas ressuscité, votre foi est vaine, vous êtes encore dans vos péchés,
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18et par conséquent aussi ceux qui sont morts en Christ sont perdus.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19Si c’est dans cette vie seulement que nous espérons en Christ, nous sommes les plus malheureux de tous les hommes.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
20Mais maintenant, Christ est ressuscité des morts, il est les prémices de ceux qui sont morts.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
21Car, puisque la mort est venue par un homme, c’est aussi par un homme qu’est venue la résurrection des morts.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22Et comme tous meurent en Adam, de même aussi tous revivront en Christ,
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
23mais chacun en son rang. Christ comme prémices, puis ceux qui appartiennent à Christ, lors de son avènement.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
24Ensuite viendra la fin, quand il remettra le royaume à celui qui est Dieu et Père, après avoir détruit toute domination, toute autorité et toute puissance.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25Car il faut qu’il règne jusqu’à ce qu’il ait mis tous les ennemis sous ses pieds.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26Le dernier ennemi qui sera détruit, c’est la mort.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
27Dieu, en effet, a tout mis sous ses pieds. Mais lorsqu’il dit que tout lui a été soumis, il est évident que celui qui lui a soumis toutes choses est excepté.
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
28Et lorsque toutes choses lui auront été soumises, alors le Fils lui-même sera soumis à celui qui lui a soumis toutes choses, afin que Dieu soit tout en tous.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
29Autrement, que feraient ceux qui se font baptiser pour les morts? Si les morts ne ressuscitent absolument pas, pourquoi se font-ils baptiser pour eux?
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
30Et nous, pourquoi sommes-nous à toute heure en péril?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31Chaque jour je suis exposé à la mort, je l’atteste, frères, par la gloire dont vous êtes pour moi le sujet, en Jésus-Christ notre Seigneur.
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32Si c’est dans des vues humaines que j’ai combattu contre les bêtes à Éphèse, quel avantage m’en revient-il? Si les morts ne ressuscitent pas, Mangeons et buvons, car demain nous mourrons.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
33Ne vous y trompez pas: les mauvaises compagnies corrompent les bonnes mœurs.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34Revenez à vous-mêmes, comme il est convenable, et ne péchez point; car quelques-uns ne connaissent pas Dieu, je le dis à votre honte.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
35Mais quelqu’un dira: Comment les morts ressuscitent-ils, et avec quel corps reviennent-ils?
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
36Insensé! ce que tu sèmes ne reprend point vie, s’il ne meurt.
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
37Et ce que tu sèmes, ce n’est pas le corps qui naîtra; c’est un simple grain, de blé peut-être, ou de quelque autre semence;
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38puis Dieu lui donne un corps comme il lui plaît, et à chaque semence il donne un corps qui lui est propre.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
39Toute chair n’est pas la même chair; mais autre est la chair des hommes, autre celle des quadrupèdes, autre celle des oiseaux, autre celle des poissons.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40Il y a aussi des corps célestes et des corps terrestres; mais autre est l’éclat des corps célestes, autre celui des corps terrestres.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41Autre est l’éclat du soleil, autre l’éclat de la lune, et autre l’éclat des étoiles; même une étoile diffère en éclat d’une autre étoile.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42Ainsi en est-il de la résurrection des morts. Le corps est semé corruptible; il ressuscite incorruptible;
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43il est semé méprisable, il ressuscite glorieux; il est semé infirme, il ressuscite plein de force;
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44il est semé corps animal, il ressuscite corps spirituel. S’il y a un corps animal, il y a aussi un corps spirituel.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45C’est pourquoi il est écrit: Le premier homme, Adam, devint une âme vivante. Le dernier Adam est devenu un esprit vivifiant.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46Mais ce qui est spirituel n’est pas le premier, c’est ce qui est animal; ce qui est spirituel vient ensuite.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47Le premier homme, tiré de la terre, est terrestre; le second homme est du ciel.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48Tel est le terrestre, tels sont aussi les terrestres; et tel est le céleste, tels sont aussi les célestes.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49Et de même que nous avons porté l’image du terrestre, nous porterons aussi l’image du céleste.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50Ce que je dis, frères, c’est que la chair et le sang ne peuvent hériter le royaume de Dieu, et que la corruption n’hérite pas l’incorruptibilité.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51Voici, je vous dis un mystère: nous ne mourrons pas tous, mais tous nous serons changés,
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
52en un instant, en un clin d’œil, à la dernière trompette. La trompette sonnera, et les morts ressusciteront incorruptibles, et nous, nous serons changés.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53Car il faut que ce corps corruptible revête l’incorruptibilité, et que ce corps mortel revête l’immortalité.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54Lorsque ce corps corruptible aura revêtu l’incorruptibilité, et que ce corps mortel aura revêtu l’immortalité, alors s’accomplira la parole qui est écrite: La mort a été engloutie dans la victoire.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
55O mort, où est ta victoire? O mort, où est ton aiguillon?
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
56L’aiguillon de la mort, c’est le péché; et la puissance du péché, c’est la loi.
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57Mais grâces soient rendues à Dieu, qui nous donne la victoire par notre Seigneur Jésus-Christ!
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
58Ainsi, mes frères bien-aimés, soyez fermes, inébranlables, travaillant de mieux en mieux à l’œuvre du Seigneur, sachant que votre travail ne sera pas vain dans le Seigneur.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.