1 Korintským
Chapter 15
Kralice Bible (1613)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1 Korintským 15

Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Známoť vám pak činím, bratří, evangelium, kteréž jsem zvěstoval vám, kteréž jste i přijali, v němž i stojíte,
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
2Skrze kteréž i spasení béřete, kterak kázal jsem vám, pamatujete-li, leč byste nadarmo uvěřili.
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
3Vydal jsem zajisté vám nejprve to, což jsem i vzal, že Kristus umřel za hříchy naše podle Písem,
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
4A že jest pohřben a že vstal z mrtvých třetího dne podle Písem.
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
5A že vidín jest od Petra, potom od dvanácti.
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
6Potom vidín více než od pěti set bratří spolu, z nichžto mnozí ještě živi jsou až dosavad, a někteří již zesnuli.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
7Potom vidín jest od Jakuba, potom ode všech apoštolů.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
8Nejposléze pak ze všech, jakožto nedochůdčeti, ukázal se i mně.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
9Nebo já jsem nejmenší z apoštolů, kterýž nejsem hoden slouti apoštol, protože jsem se protivil církvi Boží.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
10Ale milostí Boží jsem to, což jsem, a milost jeho mně učiněná daremná nebyla, ale hojněji nežli oni všickni pracoval jsem, avšak ne já, ale milost Boží, kteráž se mnou jest.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
11Protož i já i oni tak kážeme, a tak jste uvěřili.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
12Poněvadž se pak káže o Kristu, že jest z mrtvých vstal, kterakž někteří mezi vámi praví, že by nebylo z mrtvých vstání?
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
13Nebo není-liť z mrtvých vstání, anižť jest Kristus z mrtvých vstal.
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
14A nevstal-liť jest z mrtvých Kristus, tedyť jest daremné kázaní naše, a daremnáť jest i víra vaše.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15A byli bychom nalezeni i křiví svědkové Boží; nebo vydali jsme svědectví o Bohu, že vzkřísil z mrtvých Krista. Kteréhož nevzkřísil, (totiž) jestliže mrtví z mrtvých nevstávají.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
16Nebo jestližeť mrtví z mrtvých nevstávají, anižť jest Kristus vstal.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
17A nevstal-liť jest z mrtvých Kristus, marná jest víra vaše, ještě jste v hříších vašich.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
18A takť i ti, kteříž zesnuli v Kristu, zahynuli.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
19Jestližeť pak v tomto životě toliko naději máme v Kristu, nejbídnější jsme ze všech lidí.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
20Ale vstalť jest z mrtvých Kristus, prvotiny těch, jenž zesnuli.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
21Nebo poněvadž skrze člověka smrt, také i skrze člověka vzkříšení z mrtvých.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
22Nebo jakož v Adamovi všickni umírají, tak i skrze Krista všickni obživeni budou.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
23Ale jeden každý v svém pořádku: Prvotiny Kristus, potom ti, kteříž jsou Kristovi, v příští jeho.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
24Potom bude konec, když vzdá království Bohu a Otci, když vyprázdní všeliké knížatstvo, i všelikou vrchnost i moc.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25Nebo musíť to býti, aby on kraloval, dokudž nepoloží všech nepřátel pod nohy jeho.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
26Nejposlednější pak nepřítel zahlazen bude smrt.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
27Nebo všecky věci poddal pod nohy jeho. Když pak praví, že všecky věci poddány jsou jemu, zjevnéť jest, že kromě toho, kterýž jemu poddal všecko.
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
28A když poddáno jemu bude všecko, tedy i on Syn poddá se tomu, kterýž jemu poddati má všecko, aby byl Bůh všecko ve všech.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
29Sic jinak co činí ti, kteříž se křtí za mrtvé? Nevstávají-liť mrtví z mrtvých, i proč se křtí za mrtvé?
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
30Proč i my nebezpečenství trpíme každé hodiny?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
31Na každý den umírám, skrze slávu naši, kterouž mám v Kristu Ježíši Pánu našem.
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
32Jestližeť jsem obyčejem jiných lidí bojoval s šelmami v Efezu, co mi to prospěje, nevstanou-liť mrtví? Tedy jezme a pijme, nebo zítra zemřeme.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
33Nedejte se svoditi. Porušujíť dobré obyčeje zlá rozmlouvání.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
34Prociťte k konání spravedlnosti, a nehřešte. Nebo někteří ještě neznají Boha; k zahanbení vašemu toto mluvím.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
35Ale řekne někdo: Kterakž pak vstanou mrtví? A v jakém těle přijdou?
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
36Ó nemoudrý, však to, což rozsíváš, nebývá obživeno, leč umře.
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
37A což rozsíváš, ne to tělo, kteréž potom zroste, rozsíváš, ale holé zrno, jaké se trefí, pšenice nebo kteréžkoli jiné.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
38Bůh pak dává jemu tělo, jakž ráčí, a jednomu každému z těch semen jeho vlastní tělo.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
39Ne každé tělo jest jednostejné tělo, ale jiné zajisté tělo lidské, jiné tělo hovadí, jiné pak rybí, a jiné ptačí.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
40A jsou těla nebeská, a jsou těla zemská, ale jináť jest sláva nebeských, a jiná zemských,
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
41Jiná sláva slunce, a jiná měsíce, a jiná sláva hvězd; nebo hvězda od hvězdy dělí se v slávě.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
42Tak i vzkříšení z mrtvých. Rozsívá se tělo porušitelné, vstane neporušitelné;
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
43Rozsívá se nesličné, vstane slavné; rozsívá se nemocné, vstane mocné;
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
44Rozsívá se tělo tělesné, vstane tělo duchovní. Jest tělo tělesné, jest také i duchovní tělo.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
45Takť i psáno jest: Učiněn jest první člověk Adam v duši živou, ale poslední Adam v ducha obživujícího.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
46Však ne nejprve duchovní, ale tělesné, potom pak duchovní.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
47První člověk byl z země zemský, druhý člověk jest sám Pán s nebe.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
48Jakýž jest ten zemský, takoví jsou i zemští, a jakýž ten nebeský, takovíž budou také i nebeští.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
49A jakož jsme nesli obraz zemského, takť poneseme obraz i nebeského.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
50Totoť pak pravím, bratří: Že tělo a krev království Božího dědictví nedosáhnou, aniž porušitelnost neporušitelnosti dědičně obdrží.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51Aj, tajemství vám pravím: Ne všickni zajisté zesneme, ale všickni proměněni budeme, hned pojednou, v okamžení, k zatroubení poslednímu.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
52Neboť zatroubí, a mrtví vstanou neporušitelní, a my proměněni budeme.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
53Musí zajisté toto porušitelné tělo obléci neporušitelnost, a smrtelné toto obléci nesmrtelnost.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
54A když porušitelné toto tělo obleče neporušitelnost, a smrtelné toto obleče nesmrtelnost, tehdy se naplní řeč, kteráž napsána jest: Pohlcena jest smrt v vítězství.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
55Kde jest, ó smrti, osten tvůj? Kde jest, ó peklo, vítězství tvé?
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
56Osten pak smrti jestiť hřích, a moc hřícha jest Zákon.
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
57Ale Bohu díka, kterýž dal nám vítězství skrze Pána našeho Jezukrista.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
58Protož, bratří moji milí, stálí buďte a nepohnutelní, rozhojňujíce se v díle Páně vždycky, vědouce, že práce vaše není daremná v Pánu.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.