1 Korintským 14
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Následujtež tedy lásky, horlivě žádejte duchovních věcí, nejvíce však, abyste prorokovali.
1Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
2Nebo ten, jenž mluví cizím jazykem, ne lidem mluví, ale Bohu; nebo žádný neposlouchá, ale duchem vypravuje tajemství.
2Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
3Kdož pak prorokuje, lidem mluví vzdělání, i napomínání, i potěšení.
3А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.
4Kdož mluví cizím jazykem, sám sebe vzdělává, ale kdož prorokuje, tenť církev vzdělává.
4Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
5Chtělť bych pak, abyste všickni jazyky rozličnými mluvili, ale však raději, abyste prorokovali. Nebo větší jest ten, jenž prorokuje, nežli ten, kdož jazyky cizími mluví, leč by také to, což mluví, vykládal, aby se vzdělávala církev.
5Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
6A protož, bratří, přišel-li bych k vám, jazyky cizími mluvě, což vám prospěji, nebudu-liť vám mluviti, buď v zjevení neb v umění, buď v proroctví neb v učení?
6А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?
7Podobně jako i bezdušné věci, vydávající zvuk, jako píšťalka nebo harfa, kdyby rozdílného zvuku nevydávaly, kterak by vědíno bylo, co se píská, anebo na harfu hrá?
7Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?
8Ano trouba vydala-li by nejistý hlas, kdož se bude strojiti k boji?
8Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?
9Tak i vy, nevydali-li byste jazykem svým srozumitelných slov, kterak bude rozumíno, co se mluví? Budete jen u vítr mluviti.
9Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
10Tak mnoho, (jakž vidíme,) rozdílů hlasů jest na světě, a nic není bez hlasu.
10Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.
11Protož nebudu-liť znáti moci hlasu, budu tomu, kterýž mluví, cizozemec, a ten, jenž mluví, bude mi také cizozemec.
11Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.
12Tak i vy, poněvadž jste horliví milovníci duchovních věcí, toho hledejte, abyste se k vzdělání církve rozhojnili.
12Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.
13A protož, kdož mluví jazykem cizím, modl se, aby mohl vykládati.
13Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.
14Nebo budu-li se modliti cizím jazykem, duch můj se toliko modlí, ale mysl má bez užitku jest.
14Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
15Což tedy jest? Modliti se budu duchem, a modliti se budu i myslí; plésati budu duchem a plésati budu i myslí.
15Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
16Nebo kdybys ty dobrořečil Bohu duchem, kterakž ten, jenž prostý člověk jest, k tvému dobrořečení řekne Amen, poněvadž neví, co pravíš?
16Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи „Амин” по твом благослову, кад не зна шта говориш?
17Nebo ač ty dobře díky činíš, ale jiný se nevzdělává.
17Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.
18Děkuji Bohu svému, že více nežli vy všickni jazyky cizími mluvím.
18Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.
19Ale v sboru raději bych chtěl pět slov srozumitelně promluviti, abych také jiných poučil, nežli deset tisíců slov jazykem neznámým.
19Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.
20Bratří, nebuďte děti v smyslu, ale zlostí buďte děti, smyslem pak buďte dospělí.
20Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.
21Psáno jest v Zákoně: Že rozličnými jazyky a cizími rty budu mluviti lidu tomuto, a anižť tak mne slyšeti budou, praví Pán.
21У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
22A tak jazykové jsou za div ne těm, jenž věří, ale nevěřícím, proroctví pak ne nevěřícím, ale věřícím.
22Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.
23A protož když by se sešla všecka církev spolu, a všickni by jazyky cizími mluvili, a vešli by tam i neučení neb nevěřící, zdaliž neřeknou, že blázníte?
23Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
24Ale kdyby všickni prorokovali, a všel by tam mezi ně někdo nevěřící nebo neučený, přemáhán by byl ode všech a souzen ode všech.
24А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.
25A tak tajnosti srdce jeho zjeveny budou, a on padna na tvář, klaněti se bude Bohu, vyznávaje, že jistě Bůh jest mezi vámi.
25И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.
26Což tedy bratří? Když se scházíte, jeden každý z vás píseň má, učení má, cizí jazyk má, zjevení má, vykládání má, všecko to budiž k vzdělání.
26Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
27Buďto že by kdo jazykem cizím mluvil, ať se to děje skrze dva neb nejvíce tři, a to jeden po druhém, a jeden ať vykládá.
27Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
28Pakli by nebylo vykladače, nechať mlčí v shromáždění, než sobě sám nechažť mluví a Bohu.
28Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
29Proroci pak dva nebo tři ať mluví, a jiní nechť rozsuzují.
29А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
30Pakliť by jinému tu přísedícímu zjeveno bylo, první mlč.
30Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.
31Nebo můžete všickni, jeden po druhém, prorokovati, aby se všickni učili a všickni se potěšovali.
31Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
32Duchovéť pak proroků prorokům poddáni jsou.
32И духови пророчки покоравају се пророцима;
33Nebo neníť Bůh původ různice, ale pokoje, jakož i ve všech shromážděních svatých učím.
33јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.
34Ženy vaše v shromážděních ať mlčí, nebo nedopouští se jim mluviti, ale aby poddány byly, jakž i Zákon praví.
34Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
35Pakli se chtí čemu naučiti, doma mužů svých nechať se ptají. Nebo mrzká věc jest ženám mluviti v shromáždění.
35Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
36Zdaliž jest od vás slovo Boží pošlo? Zdali k samým vám přišlo?
36Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?
37Zdá-li se sobě kdo býti prorokem nebo duchovním, nechažť pozná, co vám píši, žeť jsou přikázání Páně.
37Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.
38Pakli kdo neví, nevěz.
38Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
39A takž, bratří, o to se snažte, abyste prorokovali, a jazyky cizími mluviti nezbraňujte.
39Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.
40Všecko slušně a podle řádu ať se děje.
40А све нека бива поштено и уредно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.