1 Коринтян 14
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Дбайте про любов і жадайте духовного, найбільше ж, щоб пророкувати.
1Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.
2Бо, хто говорить (чужою) мовою, не людям говорить, а Богу; бо нїхто не чує (слухає) його; а духом він говорить тайне.
2Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.
3Хто ж пророкує, людям говорить на збудованнє, і напоминаннє і утїшеннє.
3А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.
4Хто говорить (чужою) мовою, себе збудовує; а хто пророкує, церкву збудовує.
4Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.
5Хочу ж, щоб усї ви говорили мовами, та раднїщ, щоб пророкували; більший бо хто пророкує, нїж хто говорить мовами, хиба що й вияснює, щоб церква збудованнє прийняла.
5Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.
6Тепер же, браттє, коли прийду до вас, мовами говорячи, то що вам за користь, коли вам не говорити му або одкриттєм, або знаннєм, або пророцтвом, або наукою?
6А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?
7Ба й бездушне, що дає голос, чи сопілка, чи гуслї, коли різноти голосу не дає, як розуміти, що виграєть ся в сопілку або в гуслї.
7Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?
8Бо коли й сурма невиразний голос дає, то хто готовити меть ся до бою?
8Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?
9Так само й ви, коли подасте мовою незрозуміле слово, як зрозумієть ся говорене? на вітер бо говорити мете.
9Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
10Стільки, як от буває, родів слів на сьвітї, і нї одно з них без голосу.
10Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.
11Коли ж не зрозумію значіння слів, буду тому, хто говорить, чужоземець, і хто говорить, чужоземець менї.
11Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.
12Так і ви, коли дбаєте про дари духовні, то гледїть, щоб збагатїли ними на збудованнє церкві.
12Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.
13Так, хто говорить (чужою) мовою, нехай молить ся, щоб міг вияснювати.
13Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.
14Коли бо молюсь (чужою) мовою, дух мій молить ся, розуміннє ж моє безʼовочне.
14Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.
15Що ж (робити)? Молити мусь духом, молити мусь же й розуміннєм; співати му духом, співати му й розуміннєм.
15Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.
16Бо коли благословити меш духом, то як той, хто займе місце невченого, скаже „амінь‟ на твоє дякуваннє, коли він не знає, що говориш.
16Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи „Амин” по твом благослову, кад не зна шта говориш?
17Ти бо добре дякуєш, тільки ж другий не збудовуєть ся.
17Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.
18Дякую Богу моєму, що я більш усїх вас говорю мовами.
18Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.
19Тільки ж у церкві лучче менї пять слів промовити розуміннєм моїм, щоб і инших навчити, нїж десять тисяч слів (чужою) мовою.
19Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.
20Браттє, не бувайте дїти розуміннєм; нї, в лихому бувайте малолїтниками, у розумінню ж звершеними.
20Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.
21В законї писано: Чужими язиками й чужими устами говорити му людям сим, та й так не послухають мене, глаголе Господь.
21У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.
22Тим же язики на ознаку не тим, хто вірує, а невірним; пророцтво ж не невірним, а віруючим.
22Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.
23Коли оце зійдеть ся вся церква докупи, і всї чужими мовами заговорять, увійдуть же і невчені або невірні, то чи не скажуть, що ви дурієте?
23Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?
24Коли ж усї пророкують і ввійде хто невірний або невчений, то від усїх буде докорений і від усїх суджений.
24А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.
25І так тайни серця його виявлять ся, і так припавши лицем, поклонить ся Богові, звіщаючи, що справдї з вами Бог.
25И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.
26Що ж (треба робити), браттє? Коли сходитесь, і кожен псальму має, науку має, мову має, одкриттє має, виясненнє має, — усе на збудованнє нехай буде.
26Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.
27Коли хто (чужою) мовою говорить, (говоріть) по двоє, а найбільш по троє, і чергами, а один нехай вияснює.
27Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.
28Коли ж нема вияснювателя, то нехай мовчить у церкві; собі ж нехай говорить та Богові.
28Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.
29Пророки ж нехай по двоє і по троє говорять, а инші нехай міркують.
29А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.
30Коли ж другому, що сидить, одкриєть ся (що), перший нехай мовчить.
30Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.
31Можете бо всї один за одним пророкувати, щоб усї навчались і всї утїшались.
31Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.
32І духи пророцькі пророкам корять ся.
32И духови пророчки покоравају се пророцима;
33Не єсть бо Бог безладу, а впокою, як по всїх церквах у сьвятих.
33јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.
34Жінки ваші в церквах нехай мовчять; бо не дозволено їм говорити, а щоб корили ся, яко ж закон глаголе.
34Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.
35Коли ж хочуть чого навчитись, нехай дома в своїх чоловіків питають; сором бо жінкам у церкві говорити.
35Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.
36Хиба од вас слово Боже вийшло? або до вас одних досягло?
36Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?
37Коли хто думає пророком бути або духовним, нехай розуміє, що те що пишу вам, се заповідї Господнї.
37Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.
38Коли ж хто не розуміє, нехай не розуміє.
38Ако ли ко не разуме, нека не разуме.
39Тим же, браттє, бажайте пророкувати, та й говорити мовами не боронїть.
39Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.
40Усе нехай поважно та до ладу робить ся.
40А све нека бива поштено и уредно.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.