1 Korintským 11
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Následovníci moji buďte, jako i já Kristův.
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2Chválímť pak vás, bratří, že všecky věci mé v paměti máte, a jakž jsem vydal vám ustanovení, tak je zachováváte.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
3Chciť pak, abyste věděli, že všelikého muže hlava jest Kristus, a hlava ženy muž, hlava pak Kristova Bůh.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
4Každý muž, modle se aneb prorokuje s přikrytou hlavou, ohyžďuje hlavu svou.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5Každá pak žena, modleci se anebo prorokujici s nepřikrytou hlavou, ohyžďuje hlavu svou; nebo jednostejná věc jest, jako by se oholila.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
6Nebo nezavíjí-liť žena hlavy své, nechažť se také ostříhá. Pakli jest mrzká věc ženě oholiti se neb ostříhati, nechažť se zavíjí.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7Mužť nemá zavíjeti hlavy své, obraz a sláva Boží jsa, ale žena sláva mužova jest.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
8Nebo není muž z ženy, ale žena z muže.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
9Není zajisté muž stvořen pro ženu, ale žena pro muže.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
10Protož máť žena míti obestření na hlavě pro anděly.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
11Avšak ani muž bez ženy, ani žena bez muže, v Pánu.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
12Nebo jakož žena jest z muže, tak i muž skrze ženu, všecky pak věci z Boha.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
13Vy sami mezi sebou suďte, sluší-li se ženě s nepřikrytou hlavou modliti Bohu.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
14Zdaliž vás i samo přirození neučí, žeť jest ohyzda muži míti dlouhé vlasy?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
15Ale ženě míti dlouhé vlasy poctivé jest; nebo vlasové k zastírání dány jsou jí.
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
16Jestliže pak komu se vidí neustupným býti, myť takového obyčeje nemáme, ani církev Boží.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
17Toto pak předkládaje, nechválím toho, že ne k lepšímu, ale k horšímu se scházíte.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18Nejprve zajisté, když se scházíte do shromáždění, slyším, že jsou roztržky mezi vámi, a poněkud tomu věřím.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
19Neboť musejí i kacířstva mezi vámi býti, aby právě zbožní zjeveni byli mezi vámi.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
20A tak když se scházíte vespolek, jižť to není večeři Páně jísti,
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21Poněvadž jeden každý nejprv večeři svou přijímá v jedení, a tu někdo lační, a jiný se přepil.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
22A což pak domů nemáte k jedení a ku pití? Èili církev Boží tupíte, a zahanbujete ty, kteříž nemají hojnosti pokrmů? Což vám dím? Chváliti budu vás? V tom jistě nechválím.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23Já zajisté přijal jsem ode Pána, což i vydal jsem vám, že Pán Ježíš v tu noc, v kterouž zrazen jest, vzal chléb,
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
24A díky činiv, lámal a řekl: Vezměte, jezte, to jest tělo mé, kteréž se za vás láme. To čiňte na mou památku.
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25Takž i kalich, když povečeřel, řka: Tento kalich jest ta nová smlouva v mé krvi. To čiňte, kolikrátkoli píti budete, na mou památku.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26Nebo kolikrátž byste koli jedli chléb tento a z kalicha toho pili, smrt Páně zvěstujte, dokavadž nepřijde.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
27A protož kdokoli jedl by chléb tento a pil z kalicha Páně nehodně, vinen bude tělem a krví Páně.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28Zkusiž tedy sám sebe člověk, a tak chléb ten jez, a z toho kalicha pí.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
29Nebo kdož jí a pije nehodně, odsouzení sobě jí a pije, nerozsuzuje těla Páně.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
30Protož mezi vámi jsou mnozí mdlí a nemocní, a spí mnozí,
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31Ješto kdybychom se sami rozsuzovali, nebyli bychom souzeni.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
32Ale když býváme souzeni, ode Pána býváme poučováni, abychom s světem nebyli odsouzeni.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
33A tak, bratří moji, když se scházíte k jedení, jedni na druhé čekávejte.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
34Pakli kdo lační, doma jez, abyste se nescházeli k odsouzení. Jiné pak věci, když přijdu, zřídím.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.