Corinthios I 11
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Imitatores mei estote, sicut et ego Christi.
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2Laudo autem vos fratres quod per omnia mei memores estis: et sicut tradidi vobis, præcepta mea tenetis.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
3Volo autem vos scire quod omnis viri caput, Christus est: caput autem mulieris, vir: caput vero Christi, Deus.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
4Omnis vir orans, aut prophetans velato capite, deturpat caput suum.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5Omnis autem mulier orans, aut prophetans non velato capite, deturpat caput suum: unum enim est ac si decalvetur.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
6Nam si non velatur mulier, tondeatur. Si vero turpe est mulieri tonderi, aut decalvari, velet caput suum.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7Vir quidem non debet velare caput suum: quoniam imago et gloria Dei est, mulier autem gloria viri est.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
8Non enim vir ex muliere est, sed mulier ex viro.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
9Etenim non est creatus vir propter mulierem, sed mulier propter virum.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
10Ideo debet mulier potestatem habere supra caput propter angelos.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
11Verumtamen neque vir sine muliere: neque mulier sine viro in Domino.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
12Nam sicut mulier de viro, ita et vir per mulierem: omnia autem ex Deo.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
13Vos ipsi judicate: decet mulierem non velatam orare Deum?
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
14Nec ipsa natura docet vos, quod vir quidem si comam nutriat, ignominia est illi:
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
15mulier vero si comam nutriat, gloria est illi: quoniam capilli pro velamine ei dati sunt.
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
16Si quis autem videtur contentiosus esse: nos talem consuetudinem non habemus, neque ecclesia Dei.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
17Hoc autem præcipio: non laudans quod non in melius, sed in deterius convenitis.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18Primum quidem convenientibus vobis in ecclesiam, audio scissuras esse inter vos, et ex parte credo.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
19Nam oportet et hæreses esse, ut et qui probati sunt, manifesti fiant in vobis.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
20Convenientibus ergo vobis in unum, jam non est Dominicam cœnam manducare.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21Unusquisque enim suam cœnam præsumit ad manducandum, et alius quidem esurit, alius autem ebrius est.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
22Numquid domos non habetis ad manducandum, et bibendum? aut ecclesiam Dei contemnitis, et confunditis eos qui non habent? Quid dicam vobis? laudo vos? in hoc non laudo.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23Ego enim accepi a Domino quod et tradidi vobis, quoniam Dominus Jesus in qua nocte tradebatur, accepit panem,
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
24et gratias agens fregit, et dixit: Accipite, et manducate: hoc est corpus meum, quod pro vobis tradetur: hoc facite in meam commemorationem.
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25Similiter et calicem, postquam cœnavit, dicens: Hic calix novum testamentum est in meo sanguine: hoc facite quotiescumque bibetis, in meam commemorationem.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26Quotiescumque enim manducabitis panem hunc, et calicem bibetis, mortem Domini annuntiabitis donec veniat.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
27Itaque quicumque manducaverit panem hunc, vel biberit calicem Domini indigne, reus erit corporis et sanguinis Domini.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28Probet autem seipsum homo: et sic de pane illo edat, et de calice bibat.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
29Qui enim manducat et bibit indigne, judicium sibi manducat et bibit, non dijudicans corpus Domini.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
30Ideo inter vos multi infirmi et imbecilles, et dormiunt multi.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31Quod si nosmetipsos dijudicaremus, non utique judicaremur.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
32Dum judicamur autem, a Domino corripimur, ut non cum hoc mundo damnemur.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
33Itaque fratres mei, cum convenitis ad manducandum, invicem exspectate.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
34Si quis esurit, domi manducet, ut non in judicium conveniatis. Cetera autem, cum venero, disponam.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.