Corinthios I 2

Clementine Vulgate, 1598

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

1Et ego, cum venissem ad vos, fratres, veni non in sublimitate sermonis, aut sapientiæ, annuntians vobis testimonium Christi.

1И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.

2Non enim judicavi me scire aliquid inter vos, nisi Jesum Christum, et hunc crucifixum.

2Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.

3Et ego in infirmitate, et timore, et tremore multo fui apud vos:

3И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.

4et sermo meus, et prædicatio mea non in persuasibilibus humanæ sapientiæ verbis, sed in ostensione spiritus et virtutis:

4И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.

5ut fides vestra non sit in sapientia hominum, sed in virtute Dei.

5Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.

6Sapientiam autem loquimur inter perfectos: sapientiam vero non hujus sæculi, neque principum hujus sæculi, qui destruuntur:

6Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.

7sed loquimur Dei sapientiam in mysterio, quæ abscondita est, quam prædestinavit Deus ante sæcula in gloriam nostram,

7Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;

8quam nemo principum hujus sæculi cognovit: si enim cognovissent, numquam Dominum gloriæ crucifixissent.

8које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.

9Sed sicut scriptum est: Quod oculus non vidit, nec auris audivit, nec in cor hominis ascendit, quæ præparavit Deus iis qui diligunt illum:

9Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.

10nobis autem revelavit Deus per Spiritum suum: Spiritus enim omnia scrutatur, etiam profunda Dei.

10А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.

11Quis enim hominum scit quæ sunt hominis, nisi spiritus hominis, qui in ipso est? ita et quæ Dei sunt, nemo cognovit, nisi Spiritus Dei.

11Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.

12Nos autem non spiritum hujus mundi accepimus, sed Spiritum qui ex Deo est, ut sciamus quæ a Deo donata sunt nobis:

12А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;

13quæ et loquimur non in doctis humanæ sapientiæ verbis, sed in doctrina Spiritus, spiritualibus spiritualia comparantes.

13које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.

14Animalis autem homo non percipit ea quæ sunt Spiritus Dei: stultitia enim est illi, et non potest intelligere: quia spiritualiter examinatur.

14А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.

15Spiritualis autem judicat omnia: et ipse a nemine judicatur.

15Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.

16Quis enim cognovit sensum Domini, qui instruat eum? nos autem sensum Christi habemus.

16Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.