Corinthios I
Chapter 10
Clementine Vulgate, 1598
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Corinthios I 10

Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Nolo enim vos ignorare fratres, quoniam patres nostri omnes sub nube fuerunt, et omnes mare transierunt,
1Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
2et omnes in Moyse baptizati sunt in nube, et in mari:
2и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
3et omnes eamdem escam spiritalem manducaverunt,
3и сви једно јело духовно једоше;
4et omnes eumdem potum spiritalem biberunt (bibebant autem de spiritali, consequente eos, petra: petra autem erat Christus):
4и сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
5sed non in pluribus eorum beneplacitum est Deo: nam prostrati sunt in deserto.
5Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6Hæc autem in figura facta sunt nostri, ut non simus concupiscentes malorum, sicut et illi concupierunt.
6А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
7Neque idololatræ efficiamini, sicut quidam ex ipsis: quemadmodum scriptum est: Sedit populus manducare, et bibere, et surrexerunt ludere.
7Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
8Neque fornicemur, sicut quidam ex ipsis fornicati sunt, et ceciderunt una die viginti tria millia.
8Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9Neque tentemus Christum, sicut quidam eorum tentaverunt, et a serpentibus perierunt.
9Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10Neque murmuraveritis, sicut quidam eorum murmuraverunt, et perierunt ab exterminatore.
10Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
11Hæc autem omnia in figura contingebant illis: scripta sunt autem ad correptionem nostram, in quos fines sæculorum devenerunt.
11Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.
12Itaque qui se existimat stare, videat ne cadat.
12Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
13Tentatio vos non apprehendat nisi humana: fidelis autem Deus est, qui non patietur vos tentari supra id quod potestis, sed faciet etiam cum tentatione proventum ut possitis sustinere.
13Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
14Propter quod, carissimi mihi, fugite ab idolorum cultura:
14Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
15ut prudentibus loquor, vos ipsi judicate quod dico.
15Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
16Calix benedictionis, cui benedicimus, nonne communicatio sanguinis Christi est? et panis quem frangimus, nonne participatio corporis Domini est?
16Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
17Quoniam unus panis, unum corpus multi sumus, omnes qui de uno pane participamus.
17Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
18Videte Israël secundum carnem: nonne qui edunt hostias, participes sunt altaris?
18Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
19Quid ergo? dico quod idolis immolatum sit aliquid? aut quod idolum, sit aliquid?
19Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
20Sed quæ immolant gentes, dæmoniis immolant, et non Deo. Nolo autem vos socios fieri dæmoniorum:
20Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
21non potestis calicem Domini bibere, et calicem dæmoniorum; non potestis mensæ Domini participes esse, et mensæ dæmoniorum.
21Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22An æmulamur Dominum? numquid fortiores illo sumus? Omnia mihi licent, sed non omnia expediunt.
22Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
23Omnia mihi licent, sed non omnia ædificat.
23Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
24Nemo quod suum est quærat, sed quod alterius.
24Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
25Omne quod in macello venit, manducate, nihil interrogantes propter conscientiam.
25Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
26Domini est terra, et plenitudo ejus.
26јер је Господња земља и шта је на њој.
27Si quis vocat vos infidelium, et vultis ire: omne quod vobis apponitur, manducate, nihil interrogantes propter conscientiam.
27Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
28Si quis autem dixerit: Hoc immolatum est idolis: nolite manducare propter illum qui indicavit, et propter conscientiam:
28Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
29conscientiam autem dico non tuam, sed alterius. Ut quid enim libertas mea judicatur ab aliena conscientia?
29Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
30Si ego cum gratia participo, quid blasphemor pro eo quod gratias ago?
30Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
31Sive ergo manducatis, sive bibitis, sive aliud quid facitis: omnia in gloriam Dei facite.
31Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
32Sine offensione estote Judæis, et gentibus, et ecclesiæ Dei:
32Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
33sicut et ego per omnia omnibus placeo, non quærens quod mihi utile est, sed quod multis: ut salvi fiant.
33као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.