اول قرنتیان 10
Old Persian Version (ترجمه قدیم)Translation
Old Persian Version (ترجمه قدیم)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1زیراای برادران نمی خواهم شما بی خبر باشید از اینکه پدران ما همه زیرابر بودند و همه از دریا عبور نمودند
1Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
2و همه به موسی تعمید یافتند، در ابر و در دریا؛
2и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
3و همه همان خوراک روحانی را خوردند
3и сви једно јело духовно једоше;
4و همه همان شرب روحانی را نوشیدند، زیرا که میآشامیدنداز صخره روحانی که از عقب ایشان میآمد و آن صخره مسیح بود.
4и сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
5لیکن از اکثر ایشان خداراضی نبود، زیرا که در بیابان انداخته شدند.
5Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6و این امور نمونهها برای ما شد تا ماخواهشمند بدی نباشیم، چنانکه ایشان بودند؛
6А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
7ونه بتپرست شوید، مثل بعضی از ایشان، چنانکه مکتوب است: «قوم به اکل و شرب نشستند وبرای لهو و لعب برپا شدند.»
7Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
8و نه زنا کنیم چنانکه بعضی از ایشان کردند و در یک روزبیست و سه هزار نفر هلاک گشتند.
8Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9و نه مسیح راتجربه کنیم، چنانکه بعضی از ایشان کردند و ازمارها هلاک گردیدند.
9Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10و نه همهمه کنید، چنانکه بعضی از ایشان کردند و هلاک کننده ایشان را هلاک کرد.
10Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
11و این همه بطور مثل بدیشان واقع شد وبرای تنبیه ما مکتوب گردید که اواخر عالم به ما رسیده است.
11Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.
12پس آنکه گمان برد که قایم است، باخبر باشد که نیفتد.
12Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
13هیچ تجربه جز آنکه مناسب بشر باشد، شما را فرو نگرفت. اما خداامین است که نمی گذارد شما فوق طاقت خودآزموده شوید، بلکه باتجربه مفری نیز میسازد تایارای تحمل آن را داشته باشید.
13Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
14لهذاای عزیزان من از بتپرستی بگریزید.
14Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
15به خردمندان سخن میگویم: خود حکم کنیدبرآنچه میگویم.
15Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
16پیاله برکت که آن را تبرک میخوانیم، آیا شراکت در خون مسیح نیست؟ ونانی را که پاره میکنیم، آیا شراکت در بدن مسیح نی؟
16Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
17زیرا ما که بسیاریم، یک نان و یکتن میباشیم چونکه همه از یک نان قسمت مییابیم.
17Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
18اسرائیل جسمانی را ملاحظه کنید! آیاخورندگان قربانیها شریک قربانگاه نیستند؟
18Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
19پس چه گویم؟ آیا بت چیزی میباشد؟ یا که قربانی بت چیزی است؟
19Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
20نی! بلکه آنچه امت هاقربانی میکنند، برای دیوها میگذرانند نه برای خدا؛ و نمی خواهم شما شریک دیوها باشید.
20Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
21محال است که هم از پیاله خداوند و هم از پیاله دیوها بنوشید؛ و هم از مایده خداوند و هم ازمایده دیوها نمی توانید قسمت برد.
21Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22آیاخداوند را به غیرت میآوریم یا از او تواناترمی باشیم؟
22Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
23همهچیز جایز است، لیکن همه مفیدنیست؛ همه رواست، لیکن همه بنا نمی کند.
23Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
24هرکس نفع خود را نجوید، بلکه نفع دیگری را.
24Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
25هرآنچه را در قصابخانه میفروشند، بخوریدو هیچ مپرسید بهخاطر ضمیر.
25Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
26زیرا که جهان و پری آن از آن خداوند است.
26јер је Господња земља и шта је на њој.
27هرگاه کسی ازبی ایمانان از شما وعده خواهد و میخواهیدبروید، آنچه نزد شما گذارند بخورید و هیچ مپرسید بجهت ضمیر.
27Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
28اما اگر کسی به شماگوید «این قربانی بت است»، مخورید بهخاطر آن کس که خبر داد و بجهت ضمیر، زیرا که جهان وپری آن از آن خداوند است.
28Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
29اما ضمیرمی گویم نه از خودت بلکه ضمیر آن دیگر؛ زیراچرا ضمیر دیگری بر آزادی من حکم کند؟
29Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
30واگر من به شکر بخورم، چرا بر من افترا زنند بهسبب آن چیزی که من برای آن شکر میکنم؟
30Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
31پس خواه بخورید، خواه بنوشید، خواه هرچه کنید، همه را برای جلال خدا بکنید.
31Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
32یهودیان و یونانیان و کلیسای خدا را لغزش مدهید.
32Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
33چنانکه من نیز در هرکاری همه را خوش میسازم و نفع خود را طالب نیستم، بلکه نفع بسیاری را تا نجات یابند.
33као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.