Corinthios I 4
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Sic nos existimet homo ut ministros Christi, et dispensatores mysteriorum Dei.
1Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.
2Hic jam quæritur inter dispensatores ut fidelis quis inveniatur.
2А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.
3Mihi autem pro minimo est ut a vobis judicer, aut ab humano die: sed neque meipsum judico.
3А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.
4Nihil enim mihi conscius sum, sed non in hoc justificatus sum: qui autem judicat me, Dominus est.
4Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.
5Itaque nolite ante tempus judicare, quoadusque veniat Dominus: qui et illuminabit abscondita tenebrarum, et manifestabit consilia cordium: et tunc laus erit unicuique a Deo.
5Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.
6Hæc autem, fratres, transfiguravi in me et Apollo, propter vos: ut in nobis discatis, ne supra quam scriptum est, unus adversus alterum infletur pro alio.
6А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.
7Quis enim te discernit? quid autem habes quod non accepisti? si autem accepisti, quid gloriaris quasi non acceperis?
7Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
8Jam saturati estis, jam divites facti estis: sine nobis regnatis: et utinam regnetis, ut et nos vobiscum regnemus.
8Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!
9Puto enim quod Deus nos Apostolos novissimos ostendit, tamquam morti destinatos: quia spectaculum facti sumus mundo, et angelis, et hominibus.
9Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.
10Nos stulti propter Christum, vos autem prudentes in Christo: nos infirmi, vos autem fortes: vos nobiles, nos autem ignobiles.
10Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
11Usque in hanc horam et esurimus, et sitimus, et nudi sumus, et colaphis cædimur, et instabiles sumus,
11До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,
12et laboramus operantes manibus nostris: maledicimur, et benedicimus: persecutionem patimur, et sustinemus:
12и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;
13blasphemamur, et obsecramus: tamquam purgamenta hujus mundi facti sumus, omnium peripsema usque adhuc.
13кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.
14Non ut confundam vos, hæc scribo, sed ut filios meos carissimos moneo.
14Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.
15Nam si decem millia pædagogorum habeatis in Christo, sed non multos patres. Nam in Christo Jesu per Evangelium ego vos genui.
15Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.
16Rogo ergo vos, imitatores mei estote, sicut et ego Christi.
16Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.
17Ideo misi ad vos Timotheum, qui est filius meus carissimus, et fidelis in Domino: qui vos commonefaciet vias meas, quæ sunt in Christo Jesu, sicut ubique in omni ecclesia doceo.
17Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.
18Tamquam non venturus sim ad vos, sic inflati sunt quidam.
18Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.
19Veniam autem ad vos cito, si Dominus voluerit: et cognoscam non sermonem eorum qui inflati sunt, sed virtutem.
19Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.
20Non enim in sermone est regnum Dei, sed in virtute.
20Јер царство Божије није у речи него у сили.
21Quid vultis? in virga veniam ad vos, an in caritate, et spiritu mansuetudinis?
21Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.