1 Korintiers 11
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Weest mijn navolgers, zoals ik het ben van Christus!
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2Ik prijs u, omdat gij bij allerlei zaken aan mij denkt, en vasthoudt aan de voorschriften, die ik u gegeven heb.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
3Welnu, ik wil, dat gij wèl bedenkt: het hoofd van iederen man is Christus; het hoofd van de vrouw is de man; het hoofd van Christus is God.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
4Iedere man, die bidt of profeteert met bedekt hoofd, doet zijn hoofd schande aan.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
5Iedere vrouw daarentegen, die blootshoofds bidt of profeteert, doet haar hoofd schande aan; want dat is juist hetzelfde, als deed ze het met geschoren hoofd.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
6Ja, zo een vrouw zich niet bedekken wil, dan moet ze zich ook maar de haren doen knippen; en zo het voor een vrouw een schande is, zich kaal te laten knippen of scheren, dan moet ze zich ook maar bedekken.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7De man moet zijn hoofd niet bedekken, daar hij het evenbeeld is en de glorie van God; maar de vrouw is de glorie van den man.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
8Want de man is niet uit de vrouw, maar de vrouw is uit den man;
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
9en de man is niet geschapen om de vrouw, maar de vrouw om den man.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
10En daarom moet de vrouw een macht over haar hoofd behouden ter wille der engelen.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
11Toch blijft het waar: naar ‘s Heren plan is een vrouw er niet zonder man, maar ook is een man er niet zonder vrouw.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
12Want zoals de vrouw uit den man is ontstaan, zo ontstaat ook weer de man door de vrouw; en dit alles naar Gods beschikking.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
13Oordeelt nu zelf: Is het betamelijk, dat een vrouw bidt met onbedekt hoofd?
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
14Leert toch de natuur zelf u niet, dat het voor den man een schande is, lang haar te dragen;
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
15terwijl het voor de vrouw een eer is, wanneer ze lang haar draagt; want de haardos is haar gegeven bij wijze van sluier.
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
16En zo iemand nog andere bewijzen verlangt: wij hebben zulke gebruiken niet, en de gemeenten Gods evenmin.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
17Bij de nu volgende vermaning kan ik u niet prijzen. Want gij komt niet samen tot uw heil, maar tot uw onheil.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
18Vooreerst toch hoor ik, dat er bij uw bijeenkomsten in de kerk verdeeldheid onder u heerst; en gedeeltelijk geloof ik dit ook.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
19Want het is nodig, dat er scheuringen onder u zijn, wil het blijken, wie onder u standvastig is.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
20Wanneer gij bijeen komt, dan is dat geen nuttigen van de Maaltijd des Heren.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
21Want iedereen begint zijn eigen maal vooruit te eten; en zó is de een hongerig, de ander over-verzadigd.
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
22Hebt gij dan geen huizen, om te eten en te drinken? Of durft gij de kerk van God verachten, en hen die niets bezitten, vernederen? Wat zal ik u zeggen? Zal ik u prijzen? Op dit punt prijs ik u zeker niet.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
23Want ik zelf heb van den Heer ontvangen, wat ik u ook heb overgeleverd; dat de Heer Jesus in de nacht, dat Hij verraden werd, brood nam,
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
24een dankzegging sprak, het brak en zeide: “Dit is mijn Lichaam, dat voor u wordt overgeleverd. Doet dit tot mijn gedachtenis.”
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
25Zo ook na de maaltijd de kelk, zeggende: “Deze kelk is het nieuwe Verbond in mijn Bloed. Doet dit, zo dikwijls gij drinkt, tot mijn gedachtenis.”
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
26Welnu, zo dikwijls gij dit brood eet en de kelk drinkt, verkondigt gij de dood des Heren, totdat Hij komt.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
27Wie dus op onwaardige wijze het brood eet of de kelk des Heren drinkt, bezondigt zich aan het Lichaam en Bloed des Heren.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28Laat dus een ieder zichzelf onderzoeken, en dan eerst eten van het brood en drinken van de kelk.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
29Want wie eet en drinkt, eet en drinkt zich een oordeel, zo hij het Lichaam niet naar waarde beoordeelt.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
30Daarom zijn er onder u zoveel zwakken en zieken, en zijn er zovelen ontslapen.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
31Zo we onszelf naar waarheid hadden beoordeeld, zouden we niet geoordeeld worden.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
32Welnu, als we door den Heer worden gèoordeeld, dan is dat voor ons een les, om niet met de wereld vèroordeeld te worden.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
33En daarom, mijn broeders, wanneer gij bijeenkomt om te eten, blijft dan op elkander wachten.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
34Zo iemand honger heeft, dan moet hij thuis maar eten. Anders komt gij tot uw oordeel bijeen. De andere zaken zal ik wel regelen, wanneer ik kom.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.