1 Corinthians 7
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now concerning the things about which you wrote to me: it is good for a man not to touch a woman.
1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2But, because of sexual immoralities, let each man have his own wife, and let each woman have her own husband.
2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3Let the husband give his wife the affection owed her, and likewise also the wife her husband.
3муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4The wife doesn’t have authority over her own body, but the husband does. Likewise also the husband doesn’t have authority over his own body, but the wife does.
4Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5Don’t deprive one another, unless it is by consent for a season, that you may give yourselves to fasting and prayer, and may be together again, that Satan doesn’t tempt you because of your lack of self-control.
5Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6But this I say by way of concession, not of commandment.
6Али ово говорим по свету а не по заповести;
7Yet I wish that all men were like me. However, each man has his own gift from God, one of this kind, and another of that kind.
7јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8But I say to the unmarried and to widows, it is good for them if they remain even as I am.
8А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9But if they don’t have self-control, let them marry. For it’s better to marry than to burn with passion.
9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10But to the married I command—not I, but the Lord—that the wife not leave her husband
10А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11(but if she departs, let her remain unmarried, or else be reconciled to her husband), and that the husband not leave his wife.
11(ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12But to the rest I—not the Lord—say, if any brother has an unbelieving wife, and she is content to live with him, let him not leave her.
12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13The woman who has an unbelieving husband, and he is content to live with her, let her not leave her husband.
13И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14For the unbelieving husband is sanctified in the wife, and the unbelieving wife is sanctified in the husband. Otherwise your children would be unclean, but now they are holy.
14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15Yet if the unbeliever departs, let there be separation. The brother or the sister is not under bondage in such cases, but God has called us in peace.
15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16For how do you know, wife, whether you will save your husband? Or how do you know, husband, whether you will save your wife?
16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17Only, as the Lord has distributed to each man, as God has called each, so let him walk. So I command in all the assemblies.
17Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18Was anyone called having been circumcised? Let him not become uncircumcised. Has anyone been called in uncircumcision? Let him not be circumcised.
18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19Circumcision is nothing, and uncircumcision is nothing, but what matters is keeping God’s commandments.
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20Let each man stay in that calling in which he was called.
20Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21Were you called being a bondservant? Don’t let that bother you, but if you get an opportunity to become free, use it.
21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22For he who was called in the Lord being a bondservant is the Lord’s free man. Likewise he who was called being free is Christ’s bondservant.
22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23You were bought with a price. Don’t become bondservants of men.
23Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24Brothers, let each man, in whatever condition he was called, stay in that condition with God.
24Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25Now concerning virgins, I have no commandment from the Lord, but I give my judgment as one who has obtained mercy from the Lord to be trustworthy.
25А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26Therefore I think that because of the distress that is on us, it’s good for a man to remain as he is.
26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27Are you bound to a wife? Don’t seek to be freed. Are you free from a wife? Don’t seek a wife.
27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28But if you marry, you have not sinned. If a virgin marries, she has not sinned. Yet such will have oppression in the flesh, and I want to spare you.
28А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29But I say this, brothers: the time is short. From now on, both those who have wives may be as though they had none;
29А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30and those who weep, as though they didn’t weep; and those who rejoice, as though they didn’t rejoice; and those who buy, as though they didn’t possess;
30и који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31and those who use the world, as not using it to the fullest. For the mode of this world passes away.
31и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32But I desire to have you to be free from cares. He who is unmarried is concerned for the things of the Lord, how he may please the Lord;
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33but he who is married is concerned about the things of the world, how he may please his wife.
33а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34There is also a difference between a wife and a virgin. The unmarried woman cares about the things of the Lord, that she may be holy both in body and in spirit. But she who is married cares about the things of the world—how she may please her husband.
34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35This I say for your own benefit, not that I may ensnare you, but for that which is appropriate, and that you may attend to the Lord without distraction.
35А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36But if any man thinks that he is behaving inappropriately toward his virgin, if she is past the flower of her age, and if need so requires, let him do what he desires. He doesn’t sin. Let them marry.
36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37But he who stands steadfast in his heart, having no urgency, but has power over his own will, and has determined in his own heart to keep his own virgin, does well.
37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38So then both he who gives his own virgin in marriage does well, and he who doesn’t give her in marriage does better.
38Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39A wife is bound by law for as long as her husband lives; but if the husband is dead, she is free to be married to whomever she desires, only in the Lord.
39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40But she is happier if she stays as she is, in my judgment, and I think that I also have God’s Spirit.
40Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.