1 Corinthians 7
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now concerning the thing whereof you wrote to me: It is good for a man not to touch a woman.
1А за оно што ми писасте: добро је човеку да се не дохвата до жене:
2But for fear of fornication, let every man have his own wife, and let every woman have her own husband.
2Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;
3Let the husband render the debt to his wife, and the wife also in like manner to the husband.
3муж да чини жени дужну љубав, тако и жена мужу.
4The wife hath not power of her own body, but the husband. And in like manner the husband also hath not power of his own body, but the wife.
4Жена није господар од свог тела, него муж; тако и муж није господар од свог тела, него жена.
5Defraud not one another, except, perhaps, by consent, for a time, that you may give yourselves to prayer; and return together again, lest Satan tempt you for your incontinency.
5Не забрањујте се једно од другог, већ ако у договору за време, да се постите и молите Богу; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.
6But I speak this by indulgence, not by commandment.
6Али ово говорим по свету а не по заповести;
7For I would that all men were even as myself: but every one hath his proper gift from God; one after this manner, and another after that.
7јер хоћу да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога: овај дакле овако, а онај онако.
8But I say to the unmarried, and to the widows: It is good for them if they so continue, even as I.
8А неожењеним и удовицама велим: добро им је ако остану као и ја што сам.
9But if they do not contain themselves, let them marry. For it is better to marry than to be burnt.
9Ако ли се не уздрже, нека се жене и удају; јер је боље женити се неголи упаљивати се.
10But to them that are married, not I but the Lord commandeth, that the wife depart not from her husband.
10А ожењеним заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја
11And if she depart, that she remain unmarried, or be reconciled to her husband. And let not the husband put away his wife.
11(ако се се пак и раздвоји, да се више не удаје, или да се помири са својим мужем); и муж да не пушта жену.
12For to the rest I speak, not the Lord. If any brother hath a wife that believeth not, and she consent to dwell with him, let him not put her away.
12А осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену некрштену и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13And if any woman hath a husband that believeth not, and he consent to dwell with her, let her not put away her husband.
13И жена ако има мужа некрштеног и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14For the unbelieving husband is sanctified by the believing wife; and the unbelieving wife is sanctified by the believing husband: otherwise your children should be unclean; but now they are holy.
14Јер се посвети муж некрштен женом крштеном, и посвети се жена некрштена од мужа крштеног; јер иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света.
15But if the unbeliever depart, let him depart. For a brother or sister is not under servitude in such cases. But God hath called us in peace.
15Ако ли се некрштени раздваја, нека се раздвоји; јер се брат или сестра у таквом догађају не зароби; јер нас на мир дозва Господ Бог.
16For how knowest thou, O wife, whether thou shalt save thy husband? Or how knowest thou, O man, whether thou shalt save thy wife?
16Јер шта знаш, жено, да ако мужа спасеш? Или шта знаш, мужу, да ако жену спасеш?
17But as the Lord hath distributed to every one, as God hath called every one, so let him walk: and so in all churches I teach.
17Само као што је Бог разделио свакоме, и као што је сваког позвао Господ онако нека живи. И тако заповедам по свим црквама.
18Is any man called, being circumcised? let him not procure uncircumcision. Is any man called in uncircumcision? let him not be circumcised.
18Је ли ко позват обрезан, нека се не гради необрезан; ако ли је ко позват необрезан, нека се не обрезује.
19Circumcision is nothing, and uncircumcision is nothing: but the observance of the commandments of God.
19Обрезање је ништа, и необрезање је ништа; него држање заповести Божијих.
20Let every man abide in the same calling in which he was called.
20Сваки нека остане у оном звању у коме је позван.
21Wast thou called, being a bondman? care not for it; but if thou mayest be made free, use it rather.
21Јеси ли позван роб, не брини се; него ако и можеш свој бити, још радије буди.
22For he that is called in the Lord, being a bondman, is the freeman of the Lord. Likewise he that is called, being free, is the bondman of Christ.
22Јер који је позван у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позван слободњак, роб је Христов.
23You are bought with a price; be not made the bondslaves of men.
23Купљени сте скупо, не будите робови људима.
24Brethren, let every man, wherein he was called, therein abide with God.
24Сваки, браћо, у чему је ко позван у оном нека остане пред Господом.
25Now concerning virgins, I have no commandment of the Lord; but I give counsel, as having obtained mercy of the Lord, to be faithful.
25А за девојке немам заповести Господње, него дајем савет, као који сам помилован од Господа, да будем веран.
26I think therefore that this is good for the present necessity, that it is good for a man so to be.
26Мислим дакле ово да ће бити добро за садашњу невољу да је човеку добро тако бити.
27Art thou bound to a wife? seek not to be loosed. Art thou loosed from a wife? seek not a wife.
27Јеси ли се привезао за жену, не тражи да се разрешиш; јеси ли се одрешио од жене, не тражи жене.
28But if thou take a wife, thou hast not sinned. And if a virgin marry, she hath not sinned: nevertheless, such shall have tribulation of the flesh. But I spare you.
28А ако ли се и ожениш, ниси сагрешио; и девојка ако се уда, није сагрешила: али ће имати такви невоље телесне; а ја вас жалим.
29This therefore I say, brethren; the time is short; it remaineth, that they also who have wives, be as if they had none;
29А ово говорим, браћо, јер је остало време прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају;
30And they that weep, as though they wept not; and they that rejoice, as if they rejoiced not; and they that buy, as though they possessed not;
30и који плачу као који не плачу; и који се радују као који се не радују; и који купују као који немају;
31And they that use this world, as if they used it not: for the fashion of this world passeth away.
31и који овај свет употребљавају као да га не употребљавају: јер пролази обличје овог света.
32But I would have you to be without solicitude. He that is without a wife, is solicitous for the things that belong to the Lord, how he may please God.
32А ја хоћу да сте ви безбрижни. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу;
33But he that is with a wife, is solicitous for the things of the world, how he may please his wife: and he is divided.
33а који је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. Друго је жена, а друго је девојка.
34And the unmarried woman and the virgin thinketh on the things of the Lord, that she may be holy both in body and in spirit. But she that is married thinketh on the things of the world, how she may please her husband.
34Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом; а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35And this I speak for your profit: not to cast a snare upon you; but for that which is decent, and which may give you power to attend upon the Lord, without impediment.
35А ово говорим на корист вама самим, не да вам наметнем замку на врат, него за лепу и пристојну службу Господу без сметње.
36But if any man think that he seemeth dishonoured, with regard to his virgin, for that she is above the age, and it must so be: let him do what he will; he sinneth not, if she marry.
36Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову девојку кад остане уседелица, и не може другачије бити, нека чини шта хоће, не греши ако се уда.
37For he that hath determined being steadfast in his heart, having no necessity, but having power of his own will; and hath judged this in his heart, to keep his virgin, doth well.
37А који стоји тврдо у срцу, и нема невоље, а има власт над својом вољом, и ово је расудио у срцу свом да задржи девојку, добро чини.
38Therefore, both he that giveth his virgin in marriage, doth well; and he that giveth her not, doth better.
38Тако и онај који удаје своју девојку добро чини; али који не удаје боље чини.
39A woman is bound by the law as long as her husband liveth; but if her husband die, she is at liberty: let her marry to whom she will; only in the Lord.
39Жена је привезана законом докле јој год живи муж; а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40But more blessed shall she be, if she so remain, according to my counsel; and I think that I also have the spirit of God.
40Али је блаженија ако остане тако по мом савету; јер мислим да и ја имам Духа Божијег.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.