1 Korintanoj
Chapter 13
Londona Biblio (Esperant…
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1 Korintanoj 13

Londona Biblio (Esperanto, 1910)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Se mi parolus la lingvojn de homoj kaj anĝeloj, sed ne havus amon, mi fariĝus sonanta kupro aŭ tintanta cimbalo.
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
2Kaj se mi posedus la profetpovon, kaj komprenus ĉiujn misterojn kaj ĉian scion; kaj se mi havus ĉian fidon, tiel ke mi povus formovi montojn, sed ne havus amon, mi estus nenio.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
3Kaj se mi disdonus mian tutan havon por nutri la malsatulojn, kaj se mi lasus mian korpon por forbrulo, sed ne havus amon, per tio mi neniom profitus.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
4Amo longe suferas, kaj bonfaras; amo ne envias; amo ne fanfaronas, ne ŝveligas sin,
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
5ne kondutas nedece, ne celas por si mem, ne koleriĝas, ne pripensas malbonon,
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
6ne ĝojas pri maljusteco, sed kunĝojas kun vereco;
6не радује се неправди, а радује се истини,
7ĉion toleras, ĉion kredas, ĉion esperas, ĉion eltenas.
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
8Amo neniam pereas; sed, ĉu estas profetadoj, ili neniiĝos; ĉu lingvoj, ili ĉesiĝos; ĉu estas scio, ĝi neniiĝos.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
9Ĉar ni scias laŭparte, kaj ni profetadas laŭparte;
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
10sed kiam venos perfektaĵo, tiam neniiĝos tio, kio estas laŭparta.
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
11Kiam mi estis infano, kiel infano mi parolis, kiel infano mi sentis, kiel infano mi pensis; nun fariĝinte plenaĝulo, mi jam forigis la infanaĵojn.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
12Ĉar nun ni vidas per spegulo, malhele; sed tiam okulon ĉe okulo; nun mi konas laŭparte; sed tiam mi konos tiel same, kiel ankaŭ mi estas konita.
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
13Restas do nun fido, espero, amo, tiuj tri; kaj la plej granda el ili estas amo.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.