4. Мојсијева 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
1Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:
2Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
2Fac tibi duas tubas argenteas ductiles, quibus convocare possis multitudinem quando movenda sunt castra.
3Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
3Cumque increpueris tubis, congregabitur ad te omnis turba ad ostium tabernaculi fœderis.
4А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
4Si semel clangueris, venient ad te principes, et capita multitudinis Israël.
5А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
5Si autem prolixior atque concisus clangor increpuerit, movebunt castra primi qui sunt ad orientalem plagam.
6А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
6In secundo autem sonitu et pari ululatu tubæ, levabunt tentoria qui habitant ad meridiem; et juxta hunc modum reliqui facient, ululantibus tubis in profectionem.
7А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
7Quando autem congregandus est populus, simplex tubarum clangor erit, et non concise ululabunt.
8А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
8Filii autem Aaron sacerdotes clangent tubis: eritque hoc legitimum sempiternum in generationibus vestris.
9И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
9Si exieritis ad bellum de terra vestra contra hostes qui dimicant adversum vos, clangetis ululantibus tubis, et erit recordatio vestri coram Domino Deo vestro, ut eruamini de manibus inimicorum vestrorum.
10Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
10Siquando habebitis epulum, et dies festos, et calendas, canetis tubis super holocaustis, et pacificis victimis, ut sint vobis in recordationem Dei vestri. Ego Dominus Deus vester.
11И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
11Anno secundo, mense secundo, vigesima die mensis, elevata est nubes de tabernaculo fœderis:
12И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње синајске, и устави се облак у пустињи фаранској.
12profectique sunt filii Israël per turmas suas de deserto Sinai, et recubuit nubes in solitudine Pharan.
13Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
13Moveruntque castra primi juxta imperium Domini in manu Moysi.
14И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
14Filii Juda per turmas suas: quorum princeps erat Nahasson filius Aminadab.
15а над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
15In tribu filiorum Issachar fuit princeps Nathanaël filius Suar.
16а над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
16In tribu Zabulon erat princeps Eliab filius Helon.
17И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
17Depositumque est tabernaculum, quod portantes egressi sunt filii Gerson et Merari.
18Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
18Profectique sunt et filii Ruben, per turmas et ordinem suum: quorum princeps erat Helisur filius Sedeur.
19а над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
19In tribu autem filiorum Simeon, princeps fuit Salamiel filius Surisaddai.
20а над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
20Porro in tribu Gad erat princeps Eliasaph filius Duel.
21И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
21Profectique sunt et Caathitæ portantes sanctuarium. Tamdiu tabernaculum portabatur, donec venirent ad erectionis locum.
22Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
22Moverunt castra et filii Ephraim per turmas suas, in quorum exercitu princeps erat Elisama filius Ammiud.
23а над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
23In tribu autem filiorum Manasse princeps fuit Gamaliel filius Phadassur.
24а над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
24Et in tribu Benjamin erat dux Abidan filius Gedeonis.
25Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
25Novissimi castrorum omnium profecti sunt filii Dan per turmas suas, in quorum exercitu princeps fuit Ahiezer filius Ammisaddai.
26а над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
26In tribu autem filiorum Aser erat princeps Phegiel filius Ochran.
27а над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
27Et in tribu filiorum Nephthali princeps fuit Ahira filius Enan.
28Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
28Hæc sunt castra, et profectiones filiorum Israël per turmas suas quando egrediebantur.
29А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
29Dixitque Moyses Hobab filio Raguel Madianitæ, cognato suo: Proficiscimur ad locum quem Dominus daturus est nobis: veni nobiscum, ut benefaciamus tibi, quia Dominus bona promisit Israëli.
30А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
30Cui ille respondit: Non vadam tecum, sed revertar in terram meam, in qua natus sum.
31А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
31Et ille: Noli, inquit, nos relinquere: tu enim nosti in quibus locis per desertum castra ponere debeamus, et eris ductor noster.
32И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
32Cumque nobiscum veneris, quidquid optimum fuerit ex opibus, quas nobis traditurus est Dominus, dabimus tibi.
33И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
33Profecti sunt ergo de monte Domini viam trium dierum, arcaque fœderis Domini præcedebat eos, per dies tres providens castrorum locum.
34И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
34Nubes quoque Domini super eos erat per diem cum incederent.
35И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
35Cumque elevaretur arca, dicebat Moyses: Surge, Domine, et dissipentur inimici tui, et fugiant qui oderunt te, a facie tua.
36А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
36Cum autem deponeretur, aiebat: Revertere, Domine, ad multitudinem exercitus Israël.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.