4. Мојсијева 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Још рече Господ Мојсију говорећи:
1Then the LORD said to Moses,
2Начини себи две трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповедати да полази војска.
2“Make two trumpets of hammered silver to be used for calling the congregation and for having the camps set out.
3Кад обе затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
3When both are sounded, the whole congregation is to assemble before you at the entrance to the Tent of Meeting.
4А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од хиљада Израиљевих.
4But if only one is sounded, then the leaders, the heads of the clans of Israel, are to gather before you.
5А кад затрубе потресајући, тада нека се креће логор који лежи према истоку.
5When you sound short blasts, the camps that lie on the east side are to set out.
6А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће логор који је на југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
6When you sound the short blasts a second time, the camps that lie on the south side are to set out. The blasts are to signal them to set out.
7А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
7To convene the assembly, you are to sound long blasts, not short ones.
8А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вечна од колена до колена.
8The sons of Aaron, the priests, are to sound the trumpets. This shall be a permanent statute for you and the generations to come.
9И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
9When you enter into battle in your land against an adversary who attacks you, sound short blasts on the trumpets, and you will be remembered before the LORD your God and saved from your enemies.
10Тако и у дан весеља свог и на празнике своје и почетке месеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
10And on your joyous occasions, your appointed feasts, and the beginning of each month, you are to blow the trumpets over your burnt offerings and fellowship offerings to serve as a reminder for you before your God. I am the LORD your God.”
11И у двадесети дан другог месеца друге године подиже се облак изнад шатора од сведочанства.
11On the twentieth day of the second month of the second year, the cloud was lifted from above the tabernacle of the Testimony,
12И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње синајске, и устави се облак у пустињи фаранској.
12and the Israelites set out from the Wilderness of Sinai, traveling from place to place until the cloud settled in the Wilderness of Paran.
13Тако пођоше први пут, као што Господ заповеди преко Мојсија.
13They set out this first time according to the LORD’s command through Moses.
14И пође напред застава војске синова Јудиних у четама својим; и над војском њиховом беше Насон, син Аминадавов;
14First, the divisions of the camp of Judah set out under their standard, with Nahshon son of Amminadab in command.
15а над војском племена синова Исахарових Натанаило, син Согаров;
15Nethanel son of Zuar was over the division of the tribe of Issachar,
16а над војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.
16and Eliab son of Helon was over the division of the tribe of Zebulun.
17И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
17Then the tabernacle was taken down, and the Gershonites and the Merarites set out, transporting it.
18Потом пође застава војске синова Рувимових, а над њиховом војском беше Елисур, син Седијуров,
18Then the divisions of the camp of Reuben set out under their standard, with Elizur son of Shedeur in command.
19а над војском племена синова Симеунових Саламило, син Сурисадајев,
19Shelumiel son of Zurishaddai was over the division of the tribe of Simeon,
20а над војском племена синова Гадових Елисаф син Рагуилов.
20and Eliasaph son of Deuel was over the division of the tribe of Gad.
21И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
21Then the Kohathites set out, transporting the holy objects; the tabernacle was to be set up before their arrival.
22Потом пође застава војске синова Јефремових у четама својим, а над војском њиховом беше Елисама, син Емијудов,
22Next, the divisions of the camp of Ephraim set out under their standard, with Elishama son of Ammihud in command.
23а над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
23Gamaliel son of Pedahzur was over the division of the tribe of Manasseh,
24а над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
24and Abidan son of Gideoni was over the division of the tribe of Benjamin.
25Најпосле пође застава војске синова Данових у четама својим, задња војска, и над војском њиховом беше Ахијезер, син Амисадајев,
25Finally, the divisions of the camp of Dan set out under their standard, serving as the rear guard for all units, with Ahiezer son of Ammishaddai in command.
26а над војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов,
26Pagiel son of Ocran was over the division of the tribe of Asher,
27а над војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.
27and Ahira son of Enan was over the division of the tribe of Naphtali.
28Тим редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
28This was the order of march for the Israelite divisions as they set out.
29А Мојсије рече Јоваву, сину Рагуиловом Мадијанину тасту свом: Идемо на место за које рече Господ: Вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
29Then Moses said to Hobab, the son of Moses’ father-in-law Reuel the Midianite, “We are setting out for the place of which the LORD said: ‘I will give it to you.’ Come with us, and we will treat you well, for the LORD has promised good things to Israel.”
30А он му рече: Нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
30“I will not go,” Hobab replied. “Instead, I am going back to my own land and my own people.”
31А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер знаш места у пустињи где бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
31“Please do not leave us,” Moses said, “since you know where we should camp in the wilderness, and you can serve as our eyes.
32И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
32If you come with us, we will share with you whatever good things the LORD gives us.”
33И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завета Господњег иђаше пред њима три дана тражећи место где би починули.
33So they set out on a three-day journey from the mountain of the LORD, with the ark of the covenant of the LORD traveling ahead of them for those three days to seek a resting place for them.
34И облак Господњи беше над њима сваки дан кад полажаху с места, где беху у логору.
34And the cloud of the LORD was over them by day when they set out from the camp.
35И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: Устани Господе, и нека се разаспу непријатељи Твоји, и нека беже испред Тебе који мрзе на Те.
35Whenever the ark set out, Moses would say, “Rise up, O LORD! May Your enemies be scattered; may those who hate You flee before You.”
36А кад се устављаше, говораше: Уврати се, Господе, к мноштву хиљада Израиљевих.
36And when it came to rest, he would say: “Return, O LORD, to the countless thousands of Israel.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.