4. Мојсијева 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ.
1Then the whole congregation lifted up their voices and cried out, and that night the people wept.
2И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи!
2All the Israelites grumbled against Moses and Aaron, and the whole congregation said to them, “If only we had died in the land of Egypt, or if only we had died in this wilderness!
3Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир?
3Why is the LORD bringing us into this land to fall by the sword? Our wives and children will become plunder. Would it not be better for us to go back to Egypt?”
4И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир.
4So they said to one another, “Let us appoint a leader and return to Egypt.”
5Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих.
5Then Moses and Aaron fell facedown before the whole assembly of the congregation of Israel.
6А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје,
6Joshua son of Nun and Caleb son of Jephunneh, who were among those who had spied out the land, tore their clothes
7и рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.
7and said to the whole congregation of Israel, “The land we passed through and explored is an exceedingly good land.
8Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед.
8If the LORD delights in us, He will bring us into this land, a land flowing with milk and honey, and He will give it to us.
9Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се.
9Only do not rebel against the LORD, and do not be afraid of the people of the land, for they will be like bread for us. Their protection has been removed, and the LORD is with us. Do not be afraid of them!”
10Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка.
10But the whole congregation threatened to stone Joshua and Caleb. Then the glory of the LORD appeared to all the Israelites at the Tent of Meeting.
11И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима?
11And the LORD said to Moses, “How long will this people treat Me with contempt? How long will they refuse to believe in Me, despite all the signs I have performed among them?
12Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог.
12I will strike them with a plague and destroy them—and I will make you into a nation greater and mightier than they are.”
13А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом,
13But Moses said to the LORD, “The Egyptians will hear of it, for by Your strength You brought this people from among them.
14и рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу;
14And they will tell it to the inhabitants of this land. They have already heard that You, O LORD, are in the midst of this people, that You, O LORD, have been seen face to face, that Your cloud stands over them, and that You go before them in a pillar of cloud by day and a pillar of fire by night.
15па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи:
15If You kill this people as one man, the nations who have heard of Your fame will say,
16Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи.
16‘Because the LORD was unable to bring this people into the land He swore to give them, He has slaughtered them in the wilderness.’
17Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи:
17So now I pray, may the power of my Lord be magnified, just as You have declared:
18Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена.
18‘The LORD is slow to anger and abounding in loving devotion, forgiving iniquity and transgression. Yet He will by no means leave the guilty unpunished; He will visit the iniquity of the fathers upon their children to the third and fourth generation.’
19Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде.
19Pardon, I pray, the iniquity of this people, in keeping with the greatness of Your loving devotion, just as You have forgiven them ever since they left Egypt.”
20А Господ рече: Праштам по речи твојој.
20“I have pardoned them as you requested,” the LORD replied.
21Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње,
21“Yet as surely as I live and as surely as the whole earth is filled with the glory of the LORD,
22ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,
22not one of the men who have seen My glory and the signs I performed in Egypt and in the wilderness—yet have tested Me and disobeyed Me these ten times—
23неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише.
23not one will ever see the land that I swore to give their fathers. None of those who have treated Me with contempt will see it.
24А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити.
24But because My servant Caleb has a different spirit and has followed Me wholeheartedly, I will bring him into the land he has entered, and his descendants will inherit it.
25Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору.
25Now since the Amalekites and Canaanites are living in the valleys, turn back tomorrow and head for the wilderness along the route to the Red Sea.”
26Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи:
26Then the LORD said to Moses and Aaron,
27Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме.
27“How long will this wicked congregation grumble against Me? I have heard the complaints that the Israelites are making against Me.
28Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух.
28So tell them: As surely as I live, declares the LORD, I will do to you exactly as I heard you say.
29У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме,
29Your bodies will fall in this wilderness—all who were numbered in the census, everyone twenty years of age or older—because you have grumbled against Me.
30нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног.
30Surely none of you will enter the land in which I swore to settle you, except Caleb son of Jephunneh and Joshua son of Nun.
31А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.
31But I will bring your children, whom you said would become plunder, into the land you have rejected—and they will enjoy it.
32А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи.
32As for you, however, your bodies will fall in this wilderness.
33А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи.
33Your children will be shepherds in the wilderness for forty years, and they will suffer for your unfaithfulness until the last of your bodies lies in the wilderness.
34По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама.
34In keeping with the forty days you spied out the land, you shall bear your guilt forty years—a year for each day—and you will experience My alienation.
35Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети.
35I, the LORD, have spoken, and I will surely do these things to this entire wicked congregation, which has conspired against Me. They will meet their end in the wilderness, and there they will die.”
36А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи,
36So the men Moses had sent to spy out the land, who had returned and made the whole congregation grumble against him by bringing out a bad report about the land—
37ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом;
37those men who had brought out the bad report about the land—were struck down by a plague before the LORD.
38а Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу.
38Of those men who had gone to spy out the land, only Joshua son of Nun and Caleb son of Jephunneh remained alive.
39И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома.
39And when Moses relayed these words to all the Israelites, the people mourned bitterly.
40А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо.
40Early the next morning they got up and went up toward the ridge of the hill country. “We have indeed sinned,” they said, “but we will go to the place the LORD has promised.”
41Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа.
41But Moses said, “Why are you transgressing the commandment of the LORD? This will not succeed!
42Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши.
42Do not go up, lest you be struck down by your enemies, because the LORD is not among you.
43Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама.
43For there the Amalekites and Canaanites will face you, and you will fall by the sword. Because you have turned away from the LORD, He will not be with you.”
44Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора.
44But they dared to go up to the ridge of the hill country, though neither Moses nor the ark of the covenant of the LORD moved from the camp.
45Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.
45Then the Amalekites and Canaanites who lived in that part of the hill country came down, attacked them, and routed them all the way to Hormah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.