4. Мојсијева 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
1Now the Reubenites and Gadites, who had very large herds and flocks, surveyed the lands of Jazer and Gilead, and they saw that the region was suitable for livestock.
2И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
2So the Gadites and Reubenites came to Moses, Eleazar the priest, and the leaders of the congregation, and said,
3Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
3“Ataroth, Dibon, Jazer, Nimrah, Heshbon, Elealeh, Sebam, Nebo, and Beon,
4та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
4which the LORD conquered before the congregation of Israel, are suitable for livestock—and your servants have livestock.”
5Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
5“If we have found favor in your sight,” they said, “let this land be given to your servants as a possession. Do not make us cross the Jordan.”
6А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
6But Moses asked the Gadites and Reubenites, “Shall your brothers go to war while you sit here?
7Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
7Why are you discouraging the Israelites from crossing into the land that the LORD has given them?
8Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
8This is what your fathers did when I sent them from Kadesh-barnea to inspect the land.
9и отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
9For when your fathers went up to the Valley of Eshcol and saw the land, they discouraged the Israelites from entering the land that the LORD had given them.
10и разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
10So the anger of the LORD was kindled that day, and He swore an oath, saying,
11Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
11‘Because they did not follow Me wholeheartedly, not one of the men twenty years of age or older who came out of Egypt will see the land that I swore to give Abraham, Isaac, and Jacob—
12осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
12not one except Caleb son of Jephunneh the Kenizzite and Joshua son of Nun—because they did follow the LORD wholeheartedly.’
13И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
13The anger of the LORD burned against Israel, and He made them wander in the wilderness forty years, until the whole generation who had done evil in His sight was gone.
14А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
14Now behold, you, a brood of sinners, have risen up in place of your fathers to further stoke the burning anger of the LORD against Israel.
15Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
15For if you turn away from following Him, He will once again leave this people in the wilderness, and you will be the cause of their destruction.”
16А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
16Then the Gadites and Reubenites approached Moses and said, “We want to build sheepfolds here for our livestock and cities for our little ones.
17А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
17But we will arm ourselves and be ready to go ahead of the Israelites until we have brought them into their place. Meanwhile, our little ones will remain in the fortified cities for protection from the inhabitants of the land.
18Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
18We will not return to our homes until every Israelite has taken possession of his inheritance.
19Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
19Yet we will not have an inheritance with them across the Jordan and beyond, because our inheritance has come to us on the east side of the Jordan.”
20Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
20Moses replied, “If you will do this—if you will arm yourselves before the LORD for battle,
21ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
21and if every one of your armed men crosses the Jordan before the LORD, until He has driven His enemies out before Him,
22и докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
22then when the land is subdued before the LORD, you may return and be free of obligation to the LORD and to Israel. And this land will belong to you as a possession before the LORD.
23Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
23But if you do not do this, you will certainly sin against the LORD—and be assured that your sin will find you out.
24Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
24Build cities for your little ones and folds for your flocks, but do what you have promised.”
25И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
25The Gadites and Reubenites said to Moses, “Your servants will do just as our lord commands.
26Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
26Our children, our wives, our livestock, and all our animals will remain here in the cities of Gilead.
27а слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
27But your servants are equipped for war, and every man will cross over to the battle before the LORD, just as our lord says.”
28Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
28So Moses gave orders about them to Eleazar the priest, to Joshua son of Nun, and to the family leaders of the tribes of Israel.
29и рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
29And Moses said to them, “If the Gadites and Reubenites cross the Jordan with you, with every man armed for battle before the LORD, and the land is subdued before you, then you are to give them the land of Gilead as a possession.
30Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
30But if they do not arm themselves and go across with you, then they must accept their possession among you in the land of Canaan.”
31И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
31The Gadites and Reubenites replied, “As the LORD has spoken to your servants, so we will do.
32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
32We will cross over into the land of Canaan armed before the LORD, that we may have our inheritance on this side of the Jordan.”
33И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
33So Moses gave to the Gadites, to the Reubenites, and to the half-tribe of Manasseh son of Joseph the kingdom of Sihon king of the Amorites and the kingdom of Og king of Bashan—the land including its cities and the territory surrounding them.
34И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
34And the Gadites built up Dibon, Ataroth, Aroer,
35И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
35Atroth-shophan, Jazer, Jogbehah,
36и Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
36Beth-nimrah, and Beth-haran as fortified cities, and they built folds for their flocks.
37А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
37The Reubenites built up Heshbon, Elealeh, Kiriathaim,
38и Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
38as well as Nebo and Baal-meon (whose names were changed), and Sibmah. And they renamed the cities they rebuilt.
39А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
39The descendants of Machir son of Manasseh went to Gilead, captured it, and drove out the Amorites who were there.
40И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
40So Moses gave Gilead to the clan of Machir son of Manasseh, and they settled there.
41И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
41Jair, a descendant of Manasseh, went and captured their villages and called them Havvoth-jair.
42И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
42And Nobah went and captured Kenath and its villages and called it Nobah, after his own name.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.