4. Мојсијева 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
1And the sons of Ruben and Gad had many flocks of cattle, and their substance in beasts was infinite. And when they saw the lands of Jazer and Galaad fit for feeding cattle,
2И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
2They came to Moses and Eleazar the priest, and the princes of the multitude, and said:
3Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
3Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nemra, Hesebon, and Eleale, and Saban, and Nebo, and Beon,
4та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
4The land, which the Lord hath conquered in the sight of the children of Israel, is a very fertile soil for the feeding of beasts: and we thy servants have very much cattle:
5Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
5And we pray thee, if we have found favour in thy sight, that thou give it to us thy servants in possession, and make us not pass over the Jordan.
6А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
6And Moses answered them: What, shall your brethren go to fight, and will you sit here?
7Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
7Why do ye overturn the minds of the children of Israel, that they may not dare to pass into the place which the Lord hath given them?
8Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
8Was it not thus your fathers did, when I sent from Cadesbarne to view the land?
9и отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
9And when they were come as far as the valley of the cluster, having viewed all the country, they overturned the hearts of the children of Israel, that they should not enter into the coasts, which the Lord gave them.
10и разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
10And he swore in his anger, saying:
11Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
11If these men, that came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land, which I promised with an oath to Abraham, Isaac, and Jacob: because they would not follow me,
12осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
12Except Caleb the son of Jephone the Cenezite, and Josue the son of Nun: these have fulfilled my will.
13И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
13And the Lord being angry against Israel, led them about through the desert forty years, until the whole generation, that had done evil in his sight, was consumed.
14А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
14And behold, said he, you are risen up instead of your fathers, the increase and offspring of sinful men, to augment the fury of the Lord against Israel.
15Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
15For if you will not follow him, he will leave the people in the wilderness, and you shall be the cause of the destruction of all.
16А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
16But they coming near, said: We will make sheepfolds, and stalls for our cattle, and strong cities for our children:
17А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
17And we ourselves will go armed and ready for battle before the children of Israel, until we bring them in unto their places. Our little ones, and all we have, shall be in walled cities, for fear of the ambushes of the inhabitants.
18Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
18We will not return into our houses until the children of Israel possess their inheritance:
19Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
19Neither will we seek any thing beyond the Jordan, because we have already our possession on the east side thereof,
20Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
20And Moses said to them: If you do what you promise, go on well appointed for war before the Lord:
21ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
21And let every fighting man pass over the Jordan, until the Lord overthrow his enemies:
22и докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
22And all the land be brought under him, then shall you be blameless before the Lord and before Israel, and you shall obtain the countries that you desire, before the Lord.
23Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
23But if you do not what you say, no man can doubt but you sin against God: and know ye, that your sin shall overtake you.
24Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
24Build therefore cities for your children, and folds and stalls for your sheep and beasts, and accomplish what you have promised.
25И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
25And the children of Gad and Ruben said to Moses: We are thy servants, we will do what my lord commandeth.
26Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
26We will leave our children, and our wives and sheep and cattle, in the cities of Galaad:
27а слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
27And we thy servants all well appointed will march on to the war, as thou, my lord, speakest.
28Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
28Moses therefore commanded Eleazar the priest, and Josue the son of Nun, and the princes of the families of all the tribes of Israel, and said to them:
29и рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
29If the children of Gad, and the children of Ruben pass with you over the Jordan, all armed for war before the Lord, and the land be made subject to you: give them Galaad in possession.
30Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
30But if they will not pass armed with you into the land of Chanaan, let them receive places to dwell in among you.
31И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
31And the children of Gad, and the children of Ruben answered: As the Lord hath spoken to his servants, so will we do:
32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
32We will go armed before the Lord into the land of Chanaan, and we confess that we have already received our possession beyond the Jordan.
33И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
33Moses therefore gave to the children of Cad and of Ruben, and to the half tribe of Manasses the son of Joseph, the kingdom of Sehon king of the Amorrhites, and the kingdom of Og king of Basan, and their land and the cities thereof round about.
34И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
34And the sons of Cad built Dibon, and Ataroth, and Aroer,
35И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
35And Etroth, and Sophan, and Jazer, and Jegbaa,
36и Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
36And Bethnemra, and Betharan, fenced cities, and folds for their cattle.
37А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
37But the children of Ruben built Hesebon, and Eleale, and Cariathaim,
38и Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
38And Nabo, and Baalmeon (their names being changed) and Sabama: giving names to the cities which they had built.
39А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
39Moreover the children of Machir, the son of Manasses, went into Galaad, and wasted it, cutting off the Amorrhites, the inhabitants thereof.
40И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
40And Moses gave the land of Galaad to Machir the son of Manasses, and he dwelt in it.
41И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
41And Jair the son of Manasses went, and took the villages thereof, and he called them Havoth Jair, that is to say, the villages of Jair.
42И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
42Nobe also went, and took Canath with the villages thereof: and he called it by his own name, Nobe.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.