4. Мојсијева 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
King James Version with Apocrypha
1А синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и видеше земљу јазирску и земљу галадску да је добра за стоку.
1Now the children of Reuben and the children of Gad had a very great multitude of cattle: and when they saw the land of Jazer, and the land of Gilead, that, behold, the place was a place for cattle;
2И дошавши синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију и Елеазару свештенику и кнезовима од збора говорећи:
2The children of Gad and the children of Reuben came and spake unto Moses, and to Eleazar the priest, and unto the princes of the congregation, saying,
3Атарот и Девон и Јазир и Намра и Есевон и Елеалија и Севама и Навав и Веан,
3Ataroth, and Dibon, and Jazer, and Nimrah, and Heshbon, and Elealeh, and Shebam, and Nebo, and Beon,
4та је земља, коју Господ покори збору израиљском, добра за стоку, а слуге твоје имају стоке.
4Even the country which the LORD smote before the congregation of Israel, is a land for cattle, and thy servants have cattle:
5Ако смо, рекоше, нашли милост пред тобом, нека се та земља даде слугама твојим у наследство, немој нас водити преко Јордана.
5Wherefore, said they, if we have found grace in thy sight, let this land be given unto thy servants for a possession, and bring us not over Jordan.
6А Мојсије рече синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ће ваша ићи на војску, а ви хоћете овде да останете?
6¶ And Moses said unto the children of Gad and to the children of Reuben, Shall your brethren go to war, and shall ye sit here?
7Зашто обарате срце синовима Израиљевим да не пређу у земљу коју им је дао Господ?
7And wherefore discourage ye the heart of the children of Israel from going over into the land which the LORD hath given them?
8Тако су учинили оци ваши, кад их послах из Кадис-Варније да уходе земљу;
8Thus did your fathers, when I sent them from Kadesh-barnea to see the land.
9и отидоше до потока Есхола, и уходише земљу; и оборише срце синовима Израиљевим да не иду у земљу коју им даде Господ;
9For when they went up unto the valley of Eshcol, and saw the land, they discouraged the heart of the children of Israel, that they should not go into the land which the LORD had given them.
10и разгневи се онда Господ, и закле се говорећи:
10And the LORD’s anger was kindled the same time, and he sware, saying,
11Неће ти људи који изађоше из Мисира, од двадесет година и више, видети земље за коју се заклех Авраму, Исаку и Јакову, јер се не држаше мене сасвим,
11Surely none of the men that came up out of Egypt, from twenty years old and upward, shall see the land which I sware unto Abraham, unto Isaac, and unto Jacob; because they have not wholly followed me:
12осим Халева, сина Јефонијиног Кенезеја и Исуса сина Навиног, јер се сасвим држаше Господа.
12Save Caleb the son of Jephunneh the Kenezite, and Joshua the son of Nun: for they have wholly followed the LORD .
13И разгневи се Господ на Израиља, и учини те се потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред Господом.
13And the LORD’s anger was kindled against Israel, and he made them wander in the wilderness forty years, until all the generation, that had done evil in the sight of the LORD , was consumed.
14А ви сада изађосте на место отаца својих, род грешних људи, да умножавате жестину гнева Господњег на Израиља.
14And, behold, ye are risen up in your fathers’ stead, an increase of sinful men, to augment yet the fierce anger of the LORD toward Israel.
15Ако се одвратите од њега, Он ће га још оставити у пустињи, и тако ћете упропастити сав онај народ.
15For if ye turn away from after him, he will yet again leave them in the wilderness; and ye shall destroy all this people.
16А они приступише опет к њему, и рекоше му: Ми смо ради само торове начинити овде за стада своја и градове за децу своју.
16¶ And they came near unto him, and said, We will build sheepfolds here for our cattle, and cities for our little ones:
17А сами ћемо наоружани јуначки поћи пред синовима Израиљевим, докле их не одведемо на њихово место; а наша деца нека стоје у градовима тврдим ради становника те земље.
17But we ourselves will go ready armed before the children of Israel, until we have brought them unto their place: and our little ones shall dwell in the fenced cities because of the inhabitants of the land.
18Нећемо се вратити кућама својим докле синови Израиљеви не приме сваки своје наследство.
18We will not return unto our houses, until the children of Israel have inherited every man his inheritance.
19Нити ћемо узети наследство с њима с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наследство с ове стране Јордана према истоку.
19For we will not inherit with them on yonder side Jordan, or forward; because our inheritance is fallen to us on this side Jordan eastward.
20Тада им рече Мојсије; ако ћете учинити тако и ићи под оружјем пред Господом на војску,
20¶ And Moses said unto them, If ye will do this thing, if ye will go armed before the LORD to war,
21ако сваки од вас под оружјем пређе преко Јордана пред Господом, докле не отера испред себе непријатеља својих,
21And will go all of you armed over Jordan before the LORD , until he hath driven out his enemies from before him,
22и докле се не покори земља пред Господом, па се онда вратите и не згрешите Господу ни Израиљу, онда ће ова земља припасти вама у наследство пред Господом.
22And the land be subdued before the LORD : then afterward ye shall return, and be guiltless before the LORD , and before Israel; and this land shall be your possession before the LORD .
23Ако ли не учините тако, гле, згрешићете Господу, и знајте да ће вас грех ваш стићи.
23But if ye will not do so, behold, ye have sinned against the LORD : and be sure your sin will find you out.
24Градите себи градове за децу своју и торове за стоку своју; и шта је изашло из уста ваших, учините.
24Build you cities for your little ones, and folds for your sheep; and do that which hath proceeded out of your mouth.
25И рекоше Мојсију синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Слуге ће твоје учинити како господар наш заповеда.
25And the children of Gad and the children of Reuben spake unto Moses, saying, Thy servants will do as my lord commandeth.
26Деца наша и жене наше, стада наша и сва стока наша овде ће остати у градовима галадским;
26Our little ones, our wives, our flocks, and all our cattle, shall be there in the cities of Gilead:
27а слуге ће твоје прећи сваки наоружан, да се бије пред Господом, као што говори господар наш.
27But thy servants will pass over, every man armed for war, before the LORD to battle, as my lord saith.
28Тада Мојсије заповеди за њих Елеазару свештенику и Исусу сину Навином и главарима од домова отачких међу синовима Израиљевим,
28So concerning them Moses commanded Eleazar the priest, and Joshua the son of Nun, and the chief fathers of the tribes of the children of Israel:
29и рече им: Ако пређу синови Гадови и синови Рувимови с вама преко Јордана, сви оружани, да се бију пред Господом, и кад вам буде земља покорена, онда подајте њима земљу галадску у наследство.
29And Moses said unto them, If the children of Gad and the children of Reuben will pass with you over Jordan, every man armed to battle, before the LORD , and the land shall be subdued before you; then ye shall give them the land of Gilead for a possession:
30Ако ли не пређу с вама под оружјем, онда нека им буде наследство међу вама у земљи хананској.
30But if they will not pass over with you armed, they shall have possessions among you in the land of Canaan.
31И одговорише синови Гадови и синови Рувимови говорећи: Како је Господ казао слугама твојим тако ћемо учинити.
31And the children of Gad and the children of Reuben answered, saying, As the LORD hath said unto thy servants, so will we do.
32Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу хананску, а наше наследство да буде с ове стране Јордана.
32We will pass over armed before the LORD into the land of Canaan, that the possession of our inheritance on this side Jordan may be ours.
33И даде Мојсије синовима Гадовим и синовима Рувимовим и половини племена Манасије сина Јосифовог царство Сиона, цара аморејског и царство Ога, цара васанског, земљу и градове по међама њеним, градове оне земље унаоколо.
33And Moses gave unto them, even to the children of Gad, and to the children of Reuben, and unto half the tribe of Manasseh the son of Joseph, the kingdom of Sihon king of the Amorites, and the kingdom of Og king of Bashan, the land, with the cities thereof in the coasts, even the cities of the country round about.
34И саградише синови Гадови Девон и Атарот и Ароир.
34¶ And the children of Gad built Dibon, and Ataroth, and Aroer,
35И Атрот-Софан и Јазир и Јогвеју,
35And Atroth, Shophan, and Jaazer, and Jogbehah,
36и Вет-Нимру и Вет-Аран, градове тврде, и торове за стоку.
36And Beth-nimrah, and Beth-haran, fenced cities: and folds for sheep.
37А синови Рувимови саградише Есевон и Елеалију и Киријатајим,
37And the children of Reuben built Heshbon, and Elealeh, and Kirjathaim,
38и Навон и Валмеон преденувши им имена, и Сивму; и надеше друга имена градовима које саградише.
38And Nebo, and Baal-meon, (their names being changed,) and Shibmah: and gave other names unto the cities which they builded.
39А синови Махира, сина Манасијиног отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који беху онде.
39And the children of Machir the son of Manasseh went to Gilead, and took it, and dispossessed the Amorite which was in it.
40И Мојсије даде Галад Махиру сину Манасијином, који се онде насели.
40And Moses gave Gilead unto Machir the son of Manasseh; and he dwelt therein.
41И Јаир, син Манасијин отиде и узе села њихова и прозва их села Јаирова.
41And Jair the son of Manasseh went and took the small towns thereof, and called them Havoth-jair.
42И Навав отиде и узе Кенат са селима његовим, и прозва га Навав по имену свом.
42And Nobah went and took Kenath, and the villages thereof, and called it Nobah, after his own name.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.